Napušteni tunel ili rudarsko okno idealni su prostori za gajenja bukovača i to svojim primerom pokazuje Branko Pavlović (50) iz Ćuprije, koji mesečno na svom poljoprivrednom gazdinstvu proizvede osam tona ovih gljiva. Branko se ovih poslom bavi nepunih 10 godina i uspeo je da pređe uspešno sve etape razvoja biznisa, od 20 kvadrata u garaži do trenutnih 600 kvadrata gajilišta.
– Pre nego što sam nabavio prvi džak micelijuma dve godine sam se pripremao i izučavao sve što sam mogao da pronađem o gajenju bukovače. Lepo je sve krenulo, ali sam posle tri godine otkrio da sam alergičan na spore koje ispuštaju bukovače. Morao sam sve da prekinem, jer uglavnom radim sam i da vidim šta mi je činiti – priseća se Branko samo jednog od izazova sa kojima je morao da se izbori.
– Srećom, pojavio se micelijum koji ne daje spore i nakon godinu dana obnovio sam proizvodnju. Sada već imam jedan tunel blizu Paraćina, ali i napušteno rudarsko okno u selu Sisevac, odakle sam inače rodom. Prostor gde se gaji bukovača mora da ima dobru ventilaciju i da bude sve čisto, kao u apoteci. Maksimalna temperatura je 28 stepeni, jer sve preko toga strada micelijum. Naravno, ne treba da bude manje od 15 stepeni jer onda sporo raste. Što se vlage tiče ovaj soj koji gajim može da podnese i 90 posto vlage – pojašnjava Branko koji su uslovi potrebni. Micelijume je uglavnom kupovao dok nije uspeo da proizvde svoj, tako da sada još ekonomičnije može da organizuje proizvodnju.
– U suštini nisu velika ulaganja u proizvodnju, ali mora se mnogo voditi računa jer začas ode u propast ceo rod. Recimo, postoji vrsta muve koja oseti micelijum na 15 kilometara i kada se useli uništi proizvodnju i sve je to škola koja je “plaća” – veli sagovornik koji slamu kuva 15 minuta na 80 stepeni da bi bio siguran da je dezinfikovana. Ne koristi ništa od hemije i za to poseduje sertifikat Poljoprivrednog instituta iz Zemuna.
Cena bukovače u Pomoravlju je 700 dinara i potražnja raste, ali Branko kaže da za sada neće širiti proizvodnju, mada ozbiljno razmišlja da krene da se bavi njenom preradom.
– Zahvalna je za preradu, nabavili smo neke recepte i ono što smo isprobali mislim da će tržište da prihvati. Naravno, treba obezbediti uslove i za sada smo još uvek u fazi planiranja – kaže on.
Tekst: D.M.
