Nedavno održana četrdeseta manifestacija „Dani ludaje“ u Kikindi jasno je ukazala na povećanu potražnju za bundevom. Veliki broj izlagača je na štandovima predstavio tradicionalne kolače – bundevare, ali i čitavu lepezu sokova, pekmeza, sosova i bombona, pa sve do različitih jestivih ulja od semenki ovog ploda. Najznačajnija okolnost je, međutim, u tome što je sve više registrovanioh porodičnih gazdinstava koja, sa ovakvom proizuvodnjom, stiče dovoljnu i pouzdanu ekonomsku stabilnost.
– Bila sam očajna pre pet godina, kada sam izgubila posao i suočila se sa brojnim nedaćama moje višečlane porodice – kaže Aleksandra Buter iz Kikinde.
– Činilo mi se da izlaz ne postoji. Nismo imali sopstvene oranice, da uđemo u bilo koju tradicionalnu ratarsku, voćarsku ili povrtarsku proizvodnju ovog kraja, za koji se tvrdi da ima najviše sunčanih dana u Evropi. Srećom dobili smo izvesne površine zemljišta na poklon, kao uslov za registrovanje poljoprivrednog porodičnog gazdinstva. Opredelili smo se za proizvodnju prerađevina od ludaje. Plodove sorte „butternut““, popularno nazvane tamburica, otkupljujemo od članova lokalnog Udruženja proizvođača bundeva. Kada se bundeva oljušti ima miris dinje, pa je mnogi nazivaju „Banatska banana“. Počeli smo sa proizvodnjom kolača, zatim sa ceđenjem sokova od ludaje, sa i bez dodatka šećera. Potom su navirale sve interesantnije ideje uz pomoć Termomiksa za usitnjavanje sirovih ili kuvanih kocki, sečenih na po 5-6 santimetra da se ne pretvore u kašu. Proizveli smo salatu, kompot, pekmez i ratluk. Stvorili smo lovački sos od bundeve uz dodatak ljubičastog luka i drugog povrća. Proizvod zvan „Eliksir“ je nastao od bundeve i cvekle, kojima smo dodali sok od pomorandže, limuna, jabuke i med, što stvara vrlo prijatan i specifičan ukus i miris. Sve je to učinjeno po isključivo sopstvenom receptu, koji se svideo brojnim domaćim i stranim stalnim kupcima. Zahvaljujući velikom trudu tako smo obezbedili porodično blago, čije recepte ljubomorno čuvamo.
U toku sezone, od avgusta od sredine januara, ovo porodično gazdinstvo proizvede oko 900 kilograma različitih prerađevina od ludaje, kao prirodne i zdrave hrane. Njihove proizvode ljudi kupuju i kao suvenire, jer se radi o neuobičajenim prehrambenim proizvodima, sa specifičnim ukusima i mirisima. Tako su prerađevine od ludaje ove porodice otišle u mnoge države, a najdalje u Južnu Koreju.
Tekst i foto: B. Krstin
