Približava se setva šargarepe. Obično se seje u martu i aprilu ali, kako se naša klima polako menja, pomeraju se i rokovi pa baštovani, pogotovo oni mali, već tokom februara prave planove gde će je posejati. Jer, posebno u malim baštama gde su sve vrste povrća blizu, teško je uzgojiti šargarepu koja nema „podstanara“ zvanog mrkvina muva.
Mrkvina muva (Psi la rosae), osim na šargarepi, štetu pravi i na celeru, peršunu, paštrnaku. U našim agroekološkim uslovima vrsta ima dve generacije u toku godine. Odrasla jedinka je muva crne boje, smeđe glave i žućkastih nogu.
Larva prezimljava u zemljištu
Ženka prve generacije polaže beličasta, izdužena jaja, pojedinačno ili u grupicama, na vratu biljke ili na zemljištu u njenoj neposrednoj blizini. Nekoliko dana kasnije, pile se larve koje se na mlađim biljkama ubušuju u vrh korena, a na starijim u sve njihove delove. Larve prodiru kroz biljku praveći hodnike ispunjene izmetom. Odrasla larva izlazi iz biljke domaćina i odlazi u zemljište gde se preobraća u lutku.
Deo larvi daje drugu generaciju, koja čini veće štete od prve, dok deo ostaje u zemljištu i posle vađenja šargarepe. Prezimljava u zemljištu u buretastom, smeđem kokonu. Napadnute biljke su neprijatnog mirisa, gorkog ukusa, sklone daljem truljenju, gube upotrebnu i tržišnu vrednost.
I sada povrtari muku muče gde da poseju šargarepu, omiljeno povrće cele porodice. Nerado bi je se odrekli ali ne bi ni da im sav trud „pojede“ jedna muva. Stručnjaci ih podržavaju kad kažu da se ne moraju odreći uzgoja šargarepe, čak i na okućnici, ali treba da poštuju neke preporuke.
Ova štetočina se suzbija agrotehničkim i hemijskim merama. Štete se smanjuju ako se svaki povrtar pridržava plodoreda, a šargarepa, kao i biljke iz familije štitonoša, se seje na istoj površini tek svake četvrte godine na prozračnim položajima. Štete se smanjuju i ranom, ili vrlo kasnom setvom. Preporučuje se da se zemlja uz redove šargarepe nabije tako da ne bude pukotina pogodnih za odlaganje jaja. Poželjno je između redova šargarepe sejati (saditi) crni luk, koji svojim mirisom odbija muve. Ovo je, reklo bi se, najefikasnija preventivna mera od koje ima koristi svaki baštovan. Posebno ako luk gaji za potrošnju u svežem stanju kao mlado povrće.
Mreže u malim baštama, insekticidi u velikim
Za velike proizvođače preporučuje se uništavanje divljih biljnih vrsta iz porodice štitonoša u krugu od kilometra, a novozasejane površine moraju biti udaljene od prošlogodišnjih njiva, na kojima je šargarepa bila puna hodnika od muve, najmanje kilometar. Sve biljke koje pokazuju simptome napada mrkvine muve treba što pre izvaditi i uništiti. Na malim površinama uspešnu zaštitu pruža pokrivanje mrežama što retko koji domaćin primenjuje, jer zahteva svakodnevno prisustvo u bašti.
Hemijsko suzbijanje mora se sprovoditi oprezno i uz potpuno pridržavanje uputstava, jer šargarepa upija insekticide iz zemljišta. Ako je namenjena za dečju hranu, ne sme se tretirati. Granulisani insekticidi mogu se preventivno rasipati po parceli pre setve, u redove istovremeno sa setvom ili posle nicanja, uz obaveznu inkorporaciju.
Umesto primene granulisanih insekticida, mogu se koristiti rastvori na bazi hlorpirifosa kojim se prska cela površina pre setve, uz inkorporaciju preparata. Prskati se mogu i trake uz seme, uz utrošak trećine preporučene doze. U nekim zemljama usev zaražen mrkvinom muvom se tretira zalivanjem biljaka polovinom maja protiv prve generacije i u prvoj polovini jula protiv druge generacije, pri čemu treba paziti na karencu. Za zalivanje se koriste preparati na bazi dimetoata i njemu sličnih a.m. uz utrošak 0,5 1 tečnosti po dužnom metru reda. Kod nas je dozvoljen i insekticid na bazi deltametrina – Poluks, u dozi od 0,3 l/ha, u vreme masovnog piljenja larvi.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
