(Brassica oleracea var. acephala)
Alef, raštan, raštika ili rašćika. Ova vrsta kupusnjača se ređe gaji u kontinentalnim uslovima, najčešće ga ima na Mediteranu. To je biljka s puno različitih varijeteta kako po visini – od 0,5 m pa sve do preko 2 m, tako i po obliku listova i njihovom položaju. Postoje oni sa ravnim ivicama listova, dok su kod drugih sorti listovi sa kovrdžavom ivicom.
Koristi se zimi (jer leti gubi na ukusu i žilav je) za variva, jela sa mesom i složence. Bere se tokom cele zime i rano s proleca, ali je najboljeg ukusa posle prva dva mraza.
Raštan se sadi u kontejnere sa kvalitetnim supstratom. Ne zahteva zaštitna hemijska sredstva, jedino je neophodno zalivanje. Formira stablo visoko do 80-100 cm. Za ishranu se koriste listovi, koji su kvalitetniji posle jačeg zahlađenja. Raštan predstavlja značajno povrće tokom zime u mediteranskom području. Lisnati kupus je veoma otporan na niske temperature. Veoma dobro podnosi visoku temperaturu. Podnosi i velike nadmorske visine, a uspeva i na slabijim zemljištima. Listovi se beru postepeno, odozdo prema gore. Raštan se gaji na sličan način kao i ostale kupusnjače, uglavnom se proizvodi iz rasada. U kontinentalnom području proizvodi se u isto vreme kada i kasni kupus.
Rasad u vreme sadnje treba da ima 4-6 listova. Sadi se na razmak 60×40 cm. U baštama se često gaji kao združeni usev sa drugim povrćem. Za berbu pristiže za 120-160 dana posle setve. Prinos se postiže oko 20 t/ha.
Piše: Svetlana Mujanović
