Posle rata 1999. godine i zatvaranja fabrika na Kosovu i Metohiji, Srbi su ostali bez posla. Mnogim porodicama pretila je glad. Eparhija raško-prizrenska pokrenula je narodne kuhinje za dve i po hiljade ljudi. Posle toga pokrenula je i ekonomije. Novu podiže pri manastiru Gračanica.
Ko ima hranu ima i egzistenciju. To je vodilja i pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji. Narodne kuhinje su vremenom prerasle u ekonomiju.
Desetak je godina kako imaju svoje farme krava, bikova, svinja, ovaca, koza. Imaju pogone za proizvodnju stočne hrane, preradu mleka, pasterizaciju voća i povrća, plastenike na skoro jednom hektaru.
I tu nije kraj. Vladika raško-prizrenski Teodosije je nakon obnove Prizrenske bogoslovije, dograđivanja manastirskog kompleksa Visokih Dečana, krenuo u podizanje ekonomije manastira Gračanica, na imanju od 55 hektara.
„Do sada manstirska ekonomija je bila u krugu manastira na veoma skučenom prostoru, i mehanizacija i sve ostalo. Sada smo izmestili ekonomiju i počeli smo od početka“, rekao je vladika Teodosije.
Za dve godine podignuti su objekti, u koje su smeštene krave, telad, svinje i živina. Mehanizacija će biti zaštićena. Na prostoru ekonomije dogovorena je gradnja štale za farmu od nekoliko stotina ovaca i koza.
„Manastirska ekonomija je u funkciji naše crkve, našeg naroda, narodnih kuhinja odakle hranimo siromašne i gladne i naše Bogoslovije u Prizrenu. Poenta je i da se ovde mladi ljudi zaposle. Trenutno smo zaposlili sedmoro radnika, sedam porodica smo obezbedili, a kada budemo sve završili biće oko 10 do 15 radnika“, kaže vladika Teodosije.
Biće onda na ekonomijama narodne kuhinje u Novom Brdu i manastira Gračanica više od 60 zaposlenih ljudi i toliko zbrinutih porodica.
„Tako da će to biti dve farme pod jednim krovom, a ako bude sreće, možda se pojavi neko koji će vođen ovim primerom, moći da proširi i na severu i na nekom drugom delu Kosova, da se pruži ljudima šansa za zaposlenje i proširenje kućnog fonda“, kaže Svetlana Stević iz Narodne kuhinje „Majka devet Jugovića“.
Cilj je samoodrživost crkvene ekonomije i narodnih kuhinja. Crkva međutim u svemu ovome ne bi mogla sama.
Obe farme izgražene su donacijama. Dobrotvori su Vlada Srbije preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Solidarnost za Kosovo, Fondacija za Kosovo iz Kalifornije, norveška vlada, Putevi Srbije i Magistrala iz Beograda, Eparhija austrijsko-švajcarska. Njihovi prilozi znače opstanak crkve i Srba na Kosovu i Metohiji.
Izvor: RTS
Foto: Laurent Drouet
