Zašto grešite kada četinar obložite folijom pred zimu
Koje greške najčešće pravite prilikom sadnje ukrasnog drveća? Koliko odaljite od kućnog praga? Da li stavljate đubrivo direktno na koren? Na kojoj dubini saditi? Koliki razmak između biljaka pravite? Sve su ovo jako važna pitanja o kojima se morate obavestiti pre bilo kakve sadnje. Ivan Stanojević iz rasadnika Iris, Veliki Šiljegovac kod Kruševca, pokušao je da odgovori i objasni zašto, na primer, ne treba zimi stavljati foliju ili jutu na tuje.
– Ovih dana, kada je zima na pragu, zemljište vlažno i dobro za sadnju, najveća potražnja je za lovor višnjom, fotinijom, od lišćara crvena šljiva, kuglasta katalpa, razni javorovi, kuglasti bagrem, ukrasna trešnja, ukrasna šljiva, idu i tuje ali nešto manje, tuja smaragd, kolumna, lilandi – a kako se sada i na kojoj dubini, zavisi od izbora sadnice.
– Dubina zavisi da li su sadnice četinara iz saksije i kakva je saksija, a ako je iz busena i iz njive, onda je na četrdesetk centimetara dubine. Sve zavisi do dvorišta, ima tu koja biljka može, a koja ne zbog korenovog sistema, koliku krunu ima. Platan i lipu sadite barem dvadesetak metara od kuće ili od zgrade. Oni imaju baš jak korenov sistem, dok neki drugi kao što su javor, ukrasna šljiva, ukrasna trešnja, mogu i tri do četiri metra od objekta, nemaju jak korenov sistem – ako, pak sadite tuje, razmak zavisi od toga da li želite zid ogradu ili pojedinačno stablo.
– Za zeleni zid od tuja sadi se na sedamdeset do osamdeset centimetara, a ako hoćemo da biljka stoji pojedinačno onda može na metar do metar i dvadeset, može i metar ipo, sve zavisi ko kako voli. Lovor višnja se sadi 40,50,60 cm udaljenosti biljke od biljke, zavisi od veličine sadnice. Ako je veća sadnica ide se na šire, ako je manja na bliže. Fotinija isto od 40-60 cm biljka od biljke – sve sadnice mogu direktno u zemlju, uz dodatak đubriva i vođenja računa o tome da se koren i đubrivo fizički odvoje.
– Tuje mogu da se sade u bilo koju zemlju, traži malo kiselije zemljište, iznad 6 Ph, se zavisi do terena. Najbolje bi bilo kada sadite ako ste u mogućnosti da ubacite pregoreli stajnjak. Iskopa se rupa, pa se stavi pregoreli stajnjak, vrati se zemlja i onda se preko toga sadi. Ako nema stajnjaka može i MPK đubriva, mešavina tri šesnaestice, tri petnaestice dase ubaci po malo pored korenovog sistema, mora da se odvoji sa čistom zemljom da koren ne bi izgoreo od đubriva. Posle svake sadnje je obavezno polivanje. Nebitno je što je vlažna zemlja. Potrebno je da se to lepo slegne, da prione – inače, vremenski period u kome se nalazimo je odličan za sadnju i voća i ukrasnog drveća.
– Ovo vreme, još od pre mesec dana, pa dok dozvole uslovi je odlično za sadnju. Najbolja sadnja je jesenja, kako za ukrasne biljke tako i za voće. Zemlja lepo nalegne, lepo priđe uz korenov sistem, kad dođe proleće biljka kreće da radi i odmah se širi. Kad je sadnja u proleće onda biljka, što se kaže, malo boluje i malo teže napreduje, tako da je jednu godinu čisto živa, a ne raste – bez obzira što je zemlja vlažna neke sadnice je potrebno dodatno zalivati.
– Ako pričamo o biljkama koje su napolju, dovoljna je vlaga ukoliko su u zemlji, na parceli. Ako je u saksiji mora da se prati, jer i zimi ima dosta sunčanih dana. Mora da se doda malo vode da korenov sistem ne bi bio suv, nego da ima vlagu – pored praćenja vlažnosti, tuje, po Ivanovoj preporuci, ne treba oblagati folijom ili jutanim džakovima, kao što to ljudi neretko rade. Dovoljno je samo ih skupiti kanapom.
– Može kanapom da se uvije biljka, ne da se steže, samo lagano da je ne bi sneg polomio i da razgoli grane. Nikakva folija, vreće ili džakovi što ljudi stavljaju, jer biljka ne može da diše, ona se sama od sebe upali i bude sve žuto unutra. Za neke vrste koje su piramidalne, uske, ma ne treba ništa, ni kanapom ne zavijati – zaključio je Ivan Stanojević.
Tekst: Zorica Dragojević
Kada se orezue tuja
– Smaragd tuja se ne reže, nego samo grane koje štrče van forme se skinu. Kolumna, lilandi, arizona, neki italijanski čempres se režu jer idu u širinu. Režu se jednom do dva puta godišnje. Kada prođu mrezevi u proleće bi bilo prvi put i biljka kad prestane sa rastom, negde oko avgusta, drugi put. Onda ona kreće da raste i taman se lepo popuni, gde je posečeno to zaraste. Reže se samo ono što štrči, nebitno da li je spirala ili pon-pon, jedna ili tri lopte, mi je stopiramo i održavamo. Za žive ograde se seku sa strane po malo, a visina se pušta do željene visine i onda krati – objasnio je Ivan iz rasadnika Iris.
