Gradska opština Babušnica u koju ulaze i 52 okolna sela ima veliki problem sa otpadom. Seoska domaćinstva nemaju kontejnere i mogućnost odlaganja otpada te je samim time povećan broj novonastalih divljih deponija, bacanja otpada u rečna korita i spaljivanje istog. Kako bi se pomoglo seoskim domaćinstvima, iz udruženja „Kuća za nas“ došli su na ideju da nabave kompostere, održe predavanja i upute domaćine kako da kompostiraju čime bi, bar za pedeset posto, smanjili količinu nepreradivog otpada. O tome je za Dobro jutro, pričala Miljana Rančić zastupnica udruženja.  

– Opština Babušnica, pored same opštine, u svom sastavu ima i 52 sela. Otpad se organizovano odnosi isključivo iz gradskog dela Babušnice, a ne i iz sela. U takvoj situaciji možete da zamislite šta se onda sa tim otpadom dešava – objašnjava Miljana Rančić koja je i sama deo tima koji se bavi kompostiranjem i organskom proizvodnjom.

Po babušničkim selima, iako je malo ljudi otpad koji stvaraju ili završava u rekama ili se stvaraju divlje deponije ili ga spaljuju. Zbog takve situacije iz udruženja „Kuća za nas“ došli su na ideju, s obzirom na to da je bar pola od tog otpada moguće kompostirati, da edukuju domaćinstva kako da kompostiraju.

– Napravili smo jednu test grupu od deset proizvođača sa opštine Babušnica koji će kompostirati otpad i od njega napraviti nešto što mogu da vrate u zemlju. Podelili smo deset kompostera, koji nisu ništa specijalno za rukovanje, praktično su to plastične kante koje može svako sam da napravi. Međutim, ljudi vole da dobiju nešto i da se uvere da to radi, tako da smo imali poljoprivrednike koji su tražili još da im obezbedimo – zadovoljna je Miljana, uz napomenu da se interesovanje povećava tek kada ljudi shvate korist i prednosti toga što rade. Veliki problem je što su, uglavnom, neobavešteni, te je zbog toga potrebno uložiti puno vremena i truda da bi poljoprivrednike i obavestili i obučili.

– Mnogo vremena je potrebno, unazad je na našoj opštini i u našim selima pored našeg udruženja radilo još nekoliko njih. Svi smo delili kompostere, preko 150 komada je podeljeno. Edukacija je primarna, da ljudi shvate zašto to treba da rade – naglašava Rančićeva da je bilo i otpora, ne zato što je nekome lakše da đubre baci u reku, već što ljudi imaju mnoštvo drugih, privatnih problema koji ih zaokupljaju.

– Bilo je otpora, ne u smislu da je ljudima lakše da spale ili bace u reku, već imaju mnogo drugih životnih problema, pa ih ovo ne zanima. Živim u selu koje je pored gradske opštine i mi nemamo kontejnere i način da bacamo đubre. Ja svoje stavim  u auto, nosim u grad i bacam, ali moja komšinica od 80 godina to ne može, nema gde. Njoj je jednostavnije da baci u reku, što je pogrešno – zaključuje Miljana Rančić iz udruženja „Kuća za nas“.

Šta je kompostiranje

Kompostiranje i predstavlja kontrolisan proces pri kom se organski otpaci, pomoću aktivnosti organizama koje žive u tlu (bakterije, gljivice, sitne životinje) i uz prisustvo kiseonika, pretvaraju u humus koji se može koristiti kao organsko đubrivo.

Prednost kompostiranja

Kompostiranjem se čuva priroda i dobija se zdravo, organsko đubrivo.

– Nas koji se bavimo organskom proizvodnjom na opštini Babušnica, od godine do godine, ima od pet do petnaest domaćinstava i kompostiranje nam je bitna stavka. Par godina unazad guramo temu organske proizvodnje, male su parcele, troškovi ogromni a opština još uvek nije prepoznala značaj svega toga. Zato se trudimo da doprinesemo sami sebi, bar kompostiranjem i dobijanjem organskog đubriva za naše potrebe – rekla je Miljana Rančić.  

Tekst: Zorica Dragojević

Foto: Arhiva „Kuća za nas“