Preventivna mera koja može pomoći u ublažavanju posledica niskih temperatura je krečenje stabala. To se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u samom deblu. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća, pre svega kajsije, te šljive i višnje.
S krečenjem ne valja poraniti, ne treba krečiti u ranu jesen, jer će učestale kiše sprati kreč. Najbolje je da se radi u kasnu jesen pre mrazeva, tokom novembra i decembra meseca, kada su povoljne temperature, obavezno desetak stepeni iznad nule jer se u takvim uslovima kreč ne smrzava i brzo se osuši na stablu tokom dana. Tanak sloj kreča, koji prekriva koru, štiti stablo od štetočina, a samu koru od zimskih mrazeva.
U toku zime ima dana kada temperatura dostigne 10 do 15 stepeni i tada, zbog zagrevanja kore, kreću sokovi. Ali, kako pada noć i temperatura se naglo spušta, sokovi se smrznu i kristali razaraju živa tkiva. Pri prelasku vode u čvrsto stanje, kristali zauzimaju širi prostor od tečnosti što izaziva pucanje kore. Nastale pukotine na stablu predstavljaju ulazno mesto za prouzrokovače bolesti. Krečenjem, osim što se debla štite od izmrzavanja, uništavaju se lišajevi i mahovine koji su idealna podloga za prezimljavanje štetnih organizama.
Bela boja kreča odbija sunčeve zrake i otežava naglo zagrevanje stabla. Na taj način usporava kretanje sokova i sprečava pojavu „mrazopuca“ ili uzdužnog pucanja kore stabla koje nastaje usled temperaturnog kolebanja u toku zime.
Krečna čorba se priprema od 5 kg negašenog kreča, 0,5 kg kuhinjske soli i 0,2 kg sumpora u prahu. Svi sastojci se pomešaju i ugase sa 15 do 20 litara vode, tako da dobijena masa ima gustinu mleka. Smešu ostaviti da odstoji 24 časa uz povremeno mešanje, a zatim se nanosi na stabla i grane ručnim krečenjem. Smesa za premazivanje treba da ima što intenzivniju belu boju, te se ne preporučuje dodavanje goveđe balege i ilovače, kako praktikuju neki voćari. Ukoliko nastane kišni period pa pljuskovite kiše speru kreč, ovaj posao valja ponoviti do dolaska jače zime. Ukoliko se prognozom predviđa blaga zima tada se krečenje ponavlja u rano proleće. Pored sprečavanja pucanja kore na stablu i granama, ovom merom se usporav kretanje sokova u proleće i odlaže početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju šteta od ranih prolećnih mrazeva.
Piše: Dipl. inž. Bojana Filidžanović, PSS služba u Negotinu
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
