OŽIVELO SABORIŠTE NA GOBATSKOM BRDU
Veliki metalni krst na visu iznad Gobata vidi se iz daleka, čak i noću. Podigli su ga počekom maja meštani i osvetlili uz pomoć solarnih panela. Letos ga je i osveštao mesni paroh, uznoseći molitvu za berićet i zdravlje svih Bistričana, ma gde da žive, moleći se i za komšije iz susednih sela. Pao je i dogovor meštana da se ovde, na zapustelim senokosima, ubuduće okupljaju svake godine.
-Ovde na 1.148 metara nadmorske visine, na nekadašnjem saborištu, podigli smo nov krst na mestu starog, da nas opominje ko smo, odakle smo i da ne zaboravimo korene – kažu u Gobatama kod Nove Varoši.
Nastavak prekinute tradicije
U Bistrici na Gobatskom brdu gde je sada metalni krst visok šest i raspona tri metra, nekada je stajao drveni krst koji se u godinama nakon Drugog svetskog rata srušio pod teretom vremena. Akciju da se podigne novi pokrenula su braća Dragan i Ivan Mlađenović, čija je porodična kuća nedaleko odavde. Dragan (43) je sudbinu vezao za selo, na očevini živi sam sa majkom i obrađuje imanje, dok je Ivan (45) formirao porodicu u Pirotu, ali je često ovde, u zavičaju.
Ubrzo su im se pridružile i komšije iz Gobata, i susednih Brazdača i Čelica, koji žive ovde ili su im tu koreni.
-Želja nam je bila da nas krst opet sabira na ovom mestu, kao što je nekada naše stare, i u tome smo izgleda uspeli. Dogovor je da se svake naredne godine ovde okupljamo u prvu nedelju po Petrovdanu, i nadamo se u još većem broju – kaže za „Dobro jutro“ Dragan Mlađenović.
A „Kod krsta“, kako od davnina meštani zovu zaravan na Gobatskom brdu, nedavno se okupilo stotinak duša. Mnogi su došli iz daleka da bi prisustvovali činu osvećenja i videli se sa rođacima, prijateljima i bivšima komšijama. Druženje je nastavljeno pod šatrom, uz bogatu trpezu i trube.
Nekada su se ovde na Vidovdan, pričaju meštani, održavali sabori na kojima je bilo puno sveta. Onda je sredinom šezdesetih prošlog veka, „po direktivi“ vlasti, okupljanje premešteno na obližnju Kitonju, kod spomenika meštanima stradalim u bratoubilačkom ratu između partizana i četnika, pa je saborište „Kod krsta“ opustelo.
A, planinske pašnjake otima gora
-Na žalost, odavno nema ni sabora na Kitonji, a sve je manje i naroda. Danas su u ovom delu Gobata stalno nastanjene svega tri kuće Ljujića, i po jedna Mlađenovića i Kneževića. Reč je o staračkim domaćinstvima, a početkom 50-ih ovde su živele 22 porodice sa puno dece. Slično je, ako ne i gore, i u drugim zaseocima – priča penzioner Dragan Ljujić koji se nakon radnog veka provedenog u prosveti sa suprugom vratio iz Priboja na očevinu u Gobate, gde se bavi poljoprivredom.
Na Gobatskom brdu na kome je nekada čitav zaseok napasao mnogobrojna stada, odavno nema čobana, pa planinske pašnjake otima gora. Sada se na njima može videti tek po koje grlo goveda i ovaca dok pase u električnoj „čobanici“. Poslednji kilometar puta od škole u centru Bistrice je u lošem stanju, pod makadamom, pa ga pored malobrojnih meštana pohode još jedino lovci, šumari i drvoseče.
A sa Gobatskog brda na kome je i protivgradna stanica, pogled puca na Zlatar, Bitovik, Oštrik, Zlatibor i planinske vrhove prema Šumadiji, a kada je vedro, kažu, vidi se i Durmitor u Crnoj Gori.
-Pamtim, mada sam tad bio još dečak, kada se ovde nalazio čamov krst, koji je bio manjih dimenzija nego ovaj danas, i koji se 1956. srušio sam od sebe, nagrižen zubom vremena. Legenda kaže da su Osmanlije na ovom mestu u vreme svoje vladavine prodavali roblje dovedeno sa svih strana, a da su kasnije drveni krst podigli naši stari, u znak sećanja na njihovo stradanje – priča nam penzioner Radoje Ljujić, koji živi u Novoj Varoši, ali je svakodnevno u Gobatama.
Molitvom štite letinu
Metalni krst u Gobatama drugi je metalni krst koji su podigli meštani Bistrice kod Nove Varoši u spomen na pretke i za zdravlje i napredak svog potomstva i sela. Prvi je u Sokolovi, na drugom kraju sela, bliže gradu. Visok je takođe šest metara i ima čeličnu konstrukciju obloženu prohromskim limom, a po svom izgledu jedinstven je u celom kraju. Podignut je pre šest godina dobrovoljnim prilozima meštana i kod njega se svakog jula, uoči Petrovdana, mole krstonoše nakon što sa obrednom pesmom, noseći ikone, prođu kroz selo.
– Od kako je selom krenula litija i čita se zavetna molitva kod krsta i zapisa u kamenu, Sokolovu i okolne zaseoke zaobilaze grad i druge nepogode – tvrdi meštanin Vele Nikačević.
Tekst i foto: Željko Dulanović
