Izveštaji Svetskog fonda za prirodu pokazuju da su posledice brzih klimatskih promena ugrozile ekositeme širom planete. Oporavak prirode zahteva hitne mere koje će ujediniti nacionalne i međunardne finsijske i političke centre moći kao i građane.

Priroda nam daje i vodu i hranu i vazduh, a učestale prirodne katastrofe, potrošački način života, pojava novih zaraznih bolesti narušavaju sve njene resurse, biljni i životinjski svet.

„Lek za prirodu je zapravo – više prirode. Potrebno je da štitimo više zaštićenih područja. Preporuke su da bude oko 30 posto teritorije Zemlje zaštićeno“, naglašava Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu Srbija.

U Srbiji je za sada zaštićeno sedam odsto površina, a za više tih ekoloških koridora neophodno je: brže pošumljavanje, čisti izvori energije, smanjenje aero-zagađenja, veća zaštita voda, selekcija i reciklaža otpada. Za to su ključna državna sistemska rešenja, a potrebna je i veća odgovornost pojedinca.

Svi se slažu da još uvek nemamo dovoljno razvijenu svest o zaštiti prirode i da ne vodimo dovoljno računa. Pre svega je potrebna edukacija, ali i svest da i male promene doprinose zaštiti prirode – nije nam baš uvek potrebno da budu uključena sva svetla, da česma teče sve vreme dok peremo zube ili da ostavljamo smeće za sobom.

Svet se bori i sa energetskim siromaštvom jer ni u 21. veku struja još nije dostupna svima na planeti. Našoj zemlji neophodna je racionalnija potrošnja energije. Gotovo polovina domaćinstava 15 odsto svog prihoda izdvaja za račune za struju i grejanje.

„Nama je energija potrebna za život, ali je važno i odakle ona dolazi i bitno je da povećamo energetsku efikasnost i da povećano obnovljive izvore energije, ali ne na račun prirode. Svedoci smo d male hidroelektrane zapravo uništavaju prirodu“, dodaje Duška Dimović.

Analize pokazuju da je samo za smanjenje globalnog zagrevanja neophodno više od 130 biliona dolara investicija i planetarni pokret za očuvanje prirode.

Izvor: RTS

Foto: Freeimages