Iako je prihod od proizvodnje lekovitog bilja veći tri puta u odnosu na proizvodnju pšenice, mnogi se ne odlučuju za takvu vrstu posla. Međutim, u severnom Banatu koji je odvajkada poznat po proizvodnji kamilice ili matičnjaka postoje još uvek poljoprivrednici koji se bave tom vrstom proizvodnje, iako je kako kažu zbog klimatskih promena sve teže bez zalivnog sistema uzgajati biljke.
Erne Semeredi iz sela Jazovo, u opštini Čoka već duži niz godina bavi se uzgojem lekovitog bilja. Kako kaže, gajenje lekovitog bilja je isplativ posao. Na 35 jutara gaji kamilicu, nanu, melisa (matičnjak), šipak, beli slez i koprivu. Listove melise izvori u Austriju i Mađarsku.
-Melisu imam na četiri jutra i to je stari zasad. Na devet katastarskih jutara odigli smo nivi zasad. Izgleda da će se isušti zemlja zbog velikih vrućina. Nemamo sistem za zalivanje, a bez toga je zaista jako teško raditi – kazao je Semeredi.
Melisa po jutru daje 800 kilograma lista, ali se zbog suše očekuje loša godina kada je u pitanju rod ove lekovite biljke.
-Jako loša godina će biti, ova vlaga što je bila za prvi otkos, porasli morač i druge biljke. A za ovi drugi otkos, ako ne bude bilo kiše, ništa neće biti dalje.
Lekovito bilje melisa poznatije je pod imenom matičnjak. Od nje se prave čaj ili eterična ulja i smatra se veoma zdravom biljkom za čitav organizam.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
