Savremena voćarska tehnologija i stručna i naučna znanja obezbeđuju profit u proizvodnji leske, ali se moraju poštovati. Jedan od obaveznih poslova je, na primer, orezivanje i skidanje izbojaka koji čine od 20 do 25% troškova. Veoma su bitni navodnjavanje i prihrana u toku vegetacije, kao i mehanizovana berba. Bolesti i štetočine leske u velikoj su zavisnosti od sistema gajenja. Ovo se jednako odnosi na lesku koja se gaji u centralnoj Srbiji i u Vojvodini. Postoje i razlike između sorti u osetljivosti na bolesti i štetočine, o čemu voćar mora voditi računa.
U junu je najopasnija bolest leske Monilinia fructigena. Javlja se svake godine, a prošle, 2018. je smanjila rod i do 30 procenata, posebno kod nekih sorti, kao što je “istarski dugi”. M. fructigena se javlja kod većine sorti u zavisnosti od osetljivosti. Pojavljuje se u maju i junu, i to na plodovima, pa spada u primarne patogene.
Suzbijanje M. fructigena se izvodi u maju i junu, odnosno kada je brz porast plodova. Jezgro u plodu u početku sporo raste, ali kada plod dostigne potrebnu veličinu, raste brže. Infekcije ploda su preko oštećenja ljuske ili preko uginulog tučka koji je ostao izvan ploda. Za suzbijanje se koriste fungicidi najmanje dva puta, a na osetljivim sortama i tri puta: Signum 1 kg/ha ili Switch 1 kg/ha, koji su registrovani za ovu svrhu.
U junu se suzbija i leskov žižak (Curculio nudum), posebno u centralnoj Srbiji koristeći insekticide kao što je Imidan 50 WP – 2 kg/ha za suzbijanje odraslih ili pre početka ishrane i polaganje jaja. Ipak, najznačajnije štetočine su smrdljive stenice kao što je leskova smrdljiva stenica (Gonocerus acuteangulatus), koja je počela da leti oko 5. maja. Redovno se javlja ali u manjoj brojnosti.
Najveću pažnju treba obratiti, u junu pa do berbe, na smrdljivu šarenu stenicu (Halyomorpha halys). Pregledom nekih leskara u maju nismo je našli, jer ovi leskari nisu bili na putu migracija odraslih insekata sa prezimljavanja ka ratarskim usevima na kojima se hrane semenom. Ipak, treba pregledati i utvrditi da li je prisutna u voćnjaku.
H. halis imago i larve sišu jezgro i mogu izazvati pojavu praznih plodova ili, ako se kasnije hrani jezgrom, plodovi su gorki i lešnik nije za ishranu. Najbolje se suzbija odmah posle doletanja u voćnjak ili u fazi pilenja larvi koje ostaju nekoliko dana na jajnom ogledalu. Za suzbijanje smrdljivih stenica, stručne službe preporučuju veliki broj insekticida, ali većina kratko deluje pa bi se morao izvesti veći broj tretmana. Pragovi štetnosti su veoma niski, što zahteva pristup suzbijanju prilagođen biologiji stenice i kvalitetima insekticida. S obzirom na karakter oštećenja, najvažnije je da se prati pojava i odmah posle doletanja a pre ishrane, svede na tolerantnu brojnost.
Na leski se javlja veliki broj štetočina – lisne vaši, rogati cvrčak, žilogriz, šiljokrilac (Perotis lugubris) i mnogi drugi zavisno od okruženja, ali ne nanose preveliku štetu i samo u nekim slučajevima zahtevaju posebne mere suzbijanja.
R. D. J.
