Letnja rezidba leske ima dve faze. Prva se obavlja krajem maja, a druga krajem juna ili početkom jula. Pri rezidbi leske treba obratiti pažnju na cvetne pupoljke koji se formiraju na periferiji i vrhovima krune, jer su to najbolje osvetljeni delovi. Neophodno je proređivati krunu, a naročito njen unutrašnji deo. Rezidba podrazumeva proređivanje letorasta i uklanjanje onih koji se nalaze u unutrašnjosti, da bi se dobilo maksimalno osvetljenje, jer svetlost utiče na brže formiranje cvetnih pupoljaka. Osvetljene grančice daju dva do tri puta veći prinos.
Lešnik uspeva na peskovitom i rastresitom zemljištu sa dosta humusa. Od maja pa do kraja vegetacije treba obezbediti bar 600 litara vode po stablu. On ne voli zbijena i teška zemljišta, a pre sadnje preporučuje se podrivanje. Takođe, ne preporučuju se parcele s visokim podzemnim vodama koje guše sadnicu. Kiselost zemljišta trebalo bi da bude iznad 5,5pH vrednosti. Ne zahteva nikakvu zaštitu, ali moraju da se primenjuju agrotehničke mere, koje se odnose za održavanje zemljišta i orezivanje žbunova. U zasadu mora da ima 4 do 5 sorti, jer u različito vreme cvetaju muški i ženski cvetovi. To vreme mora da se uskladi kako bi došlo do oprašivanja i dobrog roda. Najbolje prinose daje kontrolisan žbun sa 6 do 8 izdanaka. Maksimalnu rodnost dostiže od 12. do 14. godine. Pravilnim načinom rezidbe može se uspešno oživeti i zasad star nekoliko decenija.
Posle 12. godine sve osnovne grane žbuna skraćuju se na 50 centimetara od površine zemlje, a rodne grane se ostavljaju. Kada rodnost opadne i kada je vegetativni prirast 5 do 15 centimetara, pristupa se rigoroznoj rezidbi, pri čemu se uklanja od 30 do 50 starih stabala i zamenjuju se mladim. Pri rezidbi posebno treba voditi računa o površini preseka stabala i njihovom zarašćivanju. Velike preseke treba obavezno dezinfikovati i zaliti kalemarskim voskom, a dezinfekciju treba obaviti preparatima na bazi bakra.
U Srbiji niču i novi zasadi lešnika. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, registrovano je preko 1.200 hektara pod leskom, a godišnji prinos premašuje 5.000 tona. U Šumadiji je pod leskom samo 30 hektara.
Leska nije medonosna, ali je bez svake sumnje odlična za ishranu pčela zbog cvetnog praha. Naime, leska počinje da cveta kada je pčelama najpotrebniji svež polen – pred kraj zime i u rano proleće. Zato je dobro imati zasade lešnika pored pčelinjaka. Najviše ih privlače mlađe rese koje se još nisu otvorile. Iskusniji pčelari znaju, te i savetuju da je potrebno pčele „dresirati“ da sleću na lesku. Potrebno je sakupiti određenu količinu leskinog polena, namazati ga šećernim sirupom i ostaviti u blizini pčelinjaka. Ako tada u okolini košnica ne bude drugih medonosnih biljaka, one će sletati na „mamac“. Tako će se navići na leskin polen i krenuti u potragu za njim. Ovaj polen dragocen je za razvoj i napredovanje pčelinjih društava u rano proleće.
