Jedna od izuzetno važnih potreba pčelinjeg društva tokom zime jeste očuvanje mira na pčelinjaku. Tada pčele ne napuštaju svoje stanište, sem na kratko, kada su vremenske prilike povoljne za pročisni let. To je vrlo važno i može se sa sigurnošću tvrditi da od ovoga zavisi prezimljavanje i uspešnost cele naredne godine. Zašto je mir tako preko potreban?
Piše: prof. Dejan Kreculj
Pri svakom, pa i najmanjem uznemiravanju, pčele instinktivno uzimaju med. One to čine verovatno zbog toga da, ako bi ih okolnosti primorale da napuste košnicu, ponesu nešto hrane sa sobom za početak, dok ne izgrade svoj dom na drugom mestu. Tokom leta to redovno rade prilikom izrojavanja, što zapažamo kod pčela u rojevima koje ne ubadaju jer su im puni medni želuci. Zimi je instinkt isti, ali je ovakva reakcija opasna i može da bude kobna.
Štete od nasrtljivih kokoši
Mada je med idealna hrana i svari se gotovo u potpunosti, ako su uznemiravanja pčela česta, i ta mala, neapsorbovana količina meda može da se u tolikoj meri nagomila, da izazove poremećaj metabolizma. Ako su još i vremenski uslovi za pročist retki, a spora nozeme gotovo da ima svuda gde ima i pčela, eto velikih problema. Sve ovo štetno će uticati na pčele: smanjiće se njihov broj, prolećni razvoj biće slab što, i pored mogućih dobrih pašnih uslova, rezultira neuspehom sledeće sezone.
Pčele u normalnim uslovima u zimskom klubetu uzimaju med. Spoljni omotač klubeta čine mahom mlađe pčele, sa dobro očuvanim dlačicama na telu, što doprinosi toplotnoj izolaciji i u dodiru su s mednom kapom. Klube je u stalnom previranju. Spoljašnje pčele provode izvesno vreme na površini, a potom ih odmenjuju one koje su se „ogrejale“. Pri tome uzimaju med i daju ga ostalim pčelama u unutrašnjosti klubeta.
Zimski mir pčela mogu prvenstveno da naruše domaće životinje. Ako se pčelinjak nalazi negde u delu ekonomskog dvorišta, a nije ograđen, tada kokoši, naletanjem na košnice, kao i druge životinje češkanjem i lupkanjem oko košnica, neminovno uzbuđuju pčele. To je posebno izraženo kod kokoši koje su navikle da se oko košnica mogu uvek naći izbačene mrtve pčele.
Značaj ograde i strašila za ptice
One se i po zimi sklanjaju pod postolja i odatle čekaju kada će nakon pročista pčele početi sa čišćenjem podnjača. Neke pčele izleću i odnose uginule daleko, ali mnogo ih ostane i u okolini. Ako je još i pred košnicom ostalo snega, pa se s pročista nešto pčela smrzne padajući na njega, dovitljive koke znaju da je tu mesto gde ima slasne hrane. Dobro je što pokupe, ali znaju i da kljucaju po letu i samom telu košnice jer čuju da u njoj šuškaju nekakve bubice. Zato pčelinjak treba ograditi, a najbolje je naći mu mirno mesto još za lepih dana.
I ptice mogu da naruše zimski mir pčela, nalećući na košnice i kljucajući po nastavcima. Vrapci i senice znaju da posete leta i pokupe izbačene mrtve pčele, ali su zato detlići prava mora. Njihovo kljucanje je upravo s ciljem da dođu do prezimljujućih insekata, pa ne prave razliku među njima. Osim što upropaste pčelinje društvo, čine veliku štetu jer oštrim kljunom znaju da veoma oštete drvene nastavke košnica, kljucajući na mestima gde naležu jedan na drugi i tako ih upropaste. S obzirom na to da su ptice korisne, a mnoge i pod zaštitom, ne treba ih ubijati, već postaviti nešto što će ih efikasno odbijati.
Nekada su se koristile trake od starih kaseta za video rikordere, ali ih je nova tehnologija potisnula i teško da se mogu naći. Zato uz malo strpljenja crne trake koje će lepršati na vetru možemo da napravimo i od vreća za smeće, kojih ima u skoro svakoj prodavnici. Uz to, potrudimo se i da gladne ptice odmamimo na drugu stranu, tako što ćemo napraviti hranilicu. Prepuni su časopisi i stranice interneta raznih hranilica i kućica za ptice, ali pčelar treba da je praktičan. Umesto svega toga, komad slanine ili loja treba probušiti i učvrstiti, omotati, žicom pa okačiti na neku granu koju mačke ne mogu da dohvate. Čim ponestane hrane u polju, ptice će prići naselju i pronaći ovakvu hranilicu, a neće ići na pčelinjak. Isto se može napraviti ako se nešto svinjske masti pomeša sa semenkama suncokreta, prekrupom ili sličnim semenom i stavi u pleteni plastični džak za krompir ili jabuke. Ovo ne treba da je veliko, tek pregršt ili desetak centimetara u prečniku. Tako okačenu hranilicu ptice će rado posećivati, ostavljajući pčele na miru
