Mali proizvođači hrane koji nude proizvode sa svog poljoprivrednog gazdinstva doživeli su poslednjih godina pravu ekspanziju. Pre jedne decenije stidljivo su se pojavili pioniri ovog posla koji su na potpuno novi način počeli da plasiraju domaće proizvode sa imanja na tržište. Danas ih ima na stotine širom Srbije i u njihovoj ponudi je sve od hleba, štrudli, zimnice, mesa, pa do sezonskih plodova.

Taj vid prodaje u osnovi podseća na nekadašnju direktnu pijačnu trgovinu, ali sa nekoliko bitnih izmena. Umesto svežeg voća i povrća, oni nude polugotove ili gotove domaće proizvode. Paketi se najčešće dostavljaju na kućnu adresu ili kupci rezervišu šta žele i sami dolaze na imanje. U prilog im ide i sve više noćnih bazara po skoro svim gradovima.

Bolje kontrolisan kvalitet

Agroekonomisti primećuju da proizvodnja manjih količina hrane usmerena na lokalna tržišta postaje sve važniji segment održivog razvoja i lokalne ekonomije. U vremenu globalne prehrambene industrije, male proizvodnje nude niz prednosti koje se ogledaju u kvalitetu proizvoda. Preduslov za ovaj način trgovine je da kupci mogu da se uvere da hrana potiče iz domaćinstva i da je gazdinstvo zaista samo proizvodi.

Miloš Jelić, savetodavac za ruralni razvoj iz Kragujevca kaže da novi način prehrane odlikuje prvenstveno kvalitet i svežina proizvoda.

Mala proizvodnja hrane omogućava bolju kontrolu nad kvalitetom. Proizvođači često koriste tradicionalne metode uzgoja i prerade, bez preterane upotrebe hemikalija i aditiva. Takvi proizvodi često zadržavaju bolji ukus i nutritivne vrednosti, a kupci ih sve češće prepoznaju kao zdraviji izbor. Druga odlika je fleksibilnost i prilagođavanje tržištu. Manji proizvođači mogu brže reagovati na promene u potražnji, uvesti nove proizvode ili prilagoditi recepture željama potrošača. Ta fleksibilnost donosi konkurentsku prednost u odnosu na velike sisteme, koji su često sporiji u prilagođavanju – kaže Miloš Jelić.

Jačanje lokalne ekonomije

Treća karakteristika je smanjenje troškova distribucije. Naime, dostava na lokalnom tržištu značajno smanjuje logističke troškove, prevoz, skladištenje i pakovanje. Osim ušteda, lokalna prodaja smanjuje emisiju ugljendioksida, što doprinosi zaštiti okoline.

Na ovaj način se jača lokalna ekonomija. Kupovinom domaćih proizvoda novac ostaje u zajednici, što podstiče razvoj malih, porodičnih firmi i otvaranje novih preduzetničkih inicijativa. Time se stvara održiv i samoodrživ proizvođački krug. Na ovaj način se smanjuje i rizik od tržišnih oscilacija. Manji proizvođači koji ciljaju domaće tržište manje su izloženi međunarodnim tržišnim previranjima, carinskim barijerama i političkim nestabilnostima koje utiču na velike izvozne sisteme – dodaje Jelić.

Jedna od začetnica ovakvog načina prodaje namirnica sa svog imanja je Ana Nikodijević iz Ovsišta kod Topole. Ona je još pre desetak godina, sticajem okolnosti, počela da pravi turšiju, ajvar i sokove. Danas, osim zimnice, isporučuje i sveže sezonske plodove. Najpre ih je nudila na turističkim manifestacijama, a potom se aktivno uključila u promociju na društvenim mrežama.

Sada već imam stabilan krug stalnih mušterija. Najvažniji je kvalitet i njega je najteže održati. Svaka isporuka mora da bude ukusna, proverena, dobra. Jer, u velikim sistemima imate standard kvaliteta. Kad kuvate ajvar sami kod kuće, oslanjate se na recept i intuiciju. Izgleda kao da je ovo lak posao, ali nije. Osim pripreme, svako od nas ima redovne poslove u voćnjacima i povrtnjacima od kojih i pravimo tu hranu. Ujedno morate da pravite svoj mali brend na društvenim mrežama – navodi Ana Nikodijević.

Ovaj posao je u stvari preduzetništvo na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima, uz primenu inovativnih i održivih pristupa. Savetodavac za ruralni razvoja, Katarina Petrović iz Kragujevca, kaže da ono omogućava, ne samo ekonomsku stabilnost porodice, već i razvoj ruralnih područja.

Stabilan i isplativ biznis

Preduzetništvo se odvija u okviru domaćinstva, uz aktivnu ulogu više članova porodice. Kada se uz porodičnu organizaciju dodaju savremene prakse kao što su prerada, direktna prodaja, digitalni marketing i udruživanje, gazdinstvo postaje stabilan i isplativ biznis. Ovaj način plasmana omogućava i uzgoj manje zastupljenih kultura, poput artičoka, špagrli, zatim on- lajn ili prodaju na pragu, saradnju za restoranima i hotelima. S druge strane otvara se šansa za agro ili ruralni turizam. Moguće je organizovanje radionica ili edukativnih poseta domaćinstvima. I na kraju udruživanje malih proizvođača, korišćenje subvencija, podsticaja i saradnju sa stručnjacima iz savetodavnih službi – navodi Katarina Petrović.

Udruživanje malih proizvođača primećuje se poslednjih nekoliko godina, ali više na ličnom nivou. Nekoliko njih sa različitim proizvodima pomagaće jedni drugima.

Nijedno domaćinstvo nema baš sve što bi kupac možda želeo da mu se dostavi odjednom. Ako ja imam slanu i slatku zimnicu, domaći hleb i kolače, često će me mušterija pitati da li imam med, jaja, sir ili projino brašno. Naravno da ćemo u svojoj okolini kod komšija pronaći ono što im treba i dostaviti im. Postoje i proizvođači kojima je to previše, i to je razumljivo, ali lepo je ispomagati se – kaže Ana Nikodijević.

Savetodavac Katarina Petrović, predviđa da će ovaj način poslovanja tek imati veliki potencijal u budućnosti.

Zahvaljujući tradiciji i porodičnim vrednostima, uz primenu savremenih znanja i tržišne orijentacije, ova gazdinstva mogu postati stabilan izvor prihoda – uverena je ona.

Kupovinom direktno od proizvođača novac brže stiže za nova ulaganja i novi krug prodaje. S druge strane, smatraju stručnjaci, svako ko raspolaže sa bilo kojim viškom hrane na imanju, može na povoljan i nekomplikovan način da je ponudi. Oni koji kupuju njihove proizvode skoro nikada nemaju primedbe.

Svako odabere domaćinstvo čiji proizvodi mu se sviđaju. U 90 odsto slučajeva već posle prve kupovine ostaju verni.

– Mi naš kačkavalj po italijanskog recepturi, ali od mleka od šumadijskih krava i koza, prodajemo na bazarima. Kupci tu imaju priliku da ga besplatno probaju i odaberu koji im najviše odgovara. Sledećeg puta samo će naručiti vrstu i količinu – kaže Tanja Saramandić iz Orašca kod Aranđelovca.

Slična iskustva imaju i mali proizvođači suvog mesa, putera od oraha ili lešnika. Možda im je putovanje po noćnim bazarima širom Srbije ponekad naporno i iziskuje troškove, ali to je njihov svojevrsni izlog u kome se predstavljaju i nalaze potencijalne mušterije. Jedna grupa mladih ljudi otišla je korak dalje i napravila aplikaciju Farmit, na kojoj svako može da se pretplati na gajbicu sezonskog voća i povrća od proverenih malih proizvođača. Dostava je jednom nedeljno, a svako prema broju članova bira veličinu gajbice, odnosno količinu koja mu je potrebna.

Bez prava na grešku

U isporuci morate da budete tačni, fleksibilni i predusretljivi. I naravno, morate biti pošteni i da garantujete za kvalitet namirnica. Možete samo jednom da prevarite. Drugim rečima, mušterije moraju da znaju da vi zaista imate zemlju i da zaista proizvodite to voće i povrće. Ako kažem da nije prskano, onda to nije prskano – zaključuje Ana Nikodijević.

Održiv model poslovanja

Proizvodnja malih količina hrane i njihovo plasiranje na lokalno tržište, prema oceni ovog stručnjaka, predstavlja održiv, kvalitetan i ekonomski isplativ model poslovanja.

Ne samo da se jača lokalna zajednica, nego se i doprinosi zdravijem načinu prehrane, u vremenu kada potrošači sve više cene transparentnost, poreklo i autentičnost proizvoda. Ovakav model ima velik potencijal za rast i razvoj i dalje u budućnosti – kaže Miloš Jelić, savetodavac za ruralni razvoj.

Tekst i foto: Biljana Nenković