KOJA JE SUDBINA „SRPSKOG CRVENOG ZLATA“
Prinosi nikada niži, količine nikada manje, rezime je ovogodišnje berbe maline koja je nekada sa razlogom nazivana „Srpsko crveno zlato” i bila jedan od najznačajnijih izvoznih proizvoda privrede naše zemlje. Imajući u vidu situaciju u rodnim zasadima ovog voća, trend pada proizvedenih količina će se svakako nastaviti i u narednom periodu, a za to postoji veliki broj razloga. Jedan od najvećih je cenovna destimulisanost proizvođača u prethodnim godinama, a što je uticalo i na visinu ulaganja i obrađenost u malinjacima u glavnim proizvodnim regionima naše zemlje.
Naravno, tu su i problemi sa radnom snagom, nedovoljna stručna podrška, a o kvalitetnom sadnom materijalu i njegovom hroničnom nedostatku na našem tržištu je potrošeno dosta reči i veoma se malo uradilo po tom pitanju. Zbog takve situacije su, priliku za zaradu uvideli uvoznici i trgovci sadnim materijalom, koji često nije kontrolisan u skladu sa zakonima i propisima naše zemlje. Tako nam se devedesetih godina prošlog veka desila situacija da su prve isporuke zaraženog sadnog materijala iz Francuske sa sortom miker, i Amerike sa sortama vilamet i miker bez kontrole unešene u proizvodne zasade u zapadnoj Srbiji, i odatle se trulež korena proširila po celoj zemlji, ali i čitavoj Evropi.
Ciljano ili ne, iz sveta su nam posle toga slali i druga oboljenja i štetočine, pa su nam prinosi iz godine u godinu postajali sve niži. Sa druge strane, zbog nepoštovanja procedura u stranim rasadnicima, izgubljen je sortni identitet maline i zbog toga današnji vilamet i miker nemaju karakteristike onih koji su prvo uveženi. Slično je i sa drugim sortama, a srpski sudovi su poslednjih godina pretrpani sporovima u kojima oštećeni kupci sorte fertodi zamatos tuže uvoznike i distributere sadnica ove sorte, koji su sadni materijal poreklom iz Poljske prodavali kod nas u prethodne tri-četiri godine. Najčešća zamerka za ovakav materijal je izostanak roda i sitni i nekvalitetni plodovi, koji se pri branju mrve i rasipaju u ruci i zbog čega ih proizvođači nazivaju „trozrnci”.
Vilamet i miker su najbolje sorte
Poseban problem predstavlja i činjenica da se prethodnih godina na zvaničnim skupovima i nacionalnim medijima često moglo čuti da „Srbija mora ubrzano raditi na izmeni sortimenta i promeni načina gajenja”, jer su naš vilamet i miker prevaziđeni i nemaju prođu na svetskoj tržnici. Sasvim suprotno od toga, svetsko tržište je odavno prepoznalo Srbiju kao zemlju u kojoj se proizvodi najkvalitetnija malina, jer okosnicu malinarske proizvodnje kod nas čine upravo ove dve sorte, koje su, kada je reč o tehnološkim karakteristikama, neprikosnovene po svom kvalitetu, i za koje kupci pokazuju nesmanjeno interesovanje. Moje pitanje za sve koji su proturali takve priče je šta bi se, na primer desilo u Francuskoj kada bi neki zvaničnik njihove zemlje zatražio da se iz vinograda „izbace” sorte merlo, crni burgundac ili kaberne sovinjon!? Siguran sam, da bi takvom pojedincu, pored smene, sledilo i detaljno lekarsko ispitivanje.
Malina je brend naše zemlje i po tome smo poznati u čitavom svetu a brend „Srpska malina” a pre svega, „Kvalitet Arilje“, kreirali su naši kupci, a ne mi, jer su vrlo dobro znali šta od nas dobijaju. Nažalost, činjenica je da mi još uvek nedovoljno znamo zbog čega je naša malina bila toliko tražena i šta godinama isporučujemo strancima. Neodgovornim ponašanjem i povlačenjem struke pred trgovcima i rasadničarima, kod nas je stvoreno veliko šarenilo, pa su i mnogi izvoznici posezali za „miksovanjem” isporuka „vilameta“ i „mikera“ sa sortama „fertodi zamatos“, „polka“, „glen empl“ i drugima, a to su sorte koje po svojim karakteristikama nisu ono na šta su kupci navikli. Zbog dužine trajanja takvog dovođenja u zabludu, a može se reći i svojevrsne prevare, tradicionalni kupci srpske maline polako su se okretali drugim tržištima.
Na žalost, u našoj zemlji u dužem vremenskom periodu ne postoji ozbiljan pristup i odgovarajuće savetodavno telo koje bi davalo smernice i uputstva, ne samo u kriznim sezonama, već i u godinama kada malinarstvo beleži znatno bolje rezultate. Nacionalni saveti za malinu (kao i borovnicu, jagodu i drugo voće od značaja za privredu određene zemlje) postoje u Americi, Čileu i drugim zemljama, u kojima se reč struke, proizvođača i prerađivača usklađuje i gde ne postoje oscilacije u proizvedenim količinama, a još manje u ceni koju ostvaruju na tržištu, kao što je to slučaj kod nas i gde se neopravdanim i neodgovornim istupanjima, bilo proizvođača, bilo otkupljivača i izvoznika izazvao revolt i nezadovoljstvo kod naših tradicionalnih kupaca. Ako se tome doda i poslovična neobaveštenost i neorganizovan nastup naših izvoznika maline, nije bio neočekivan sled dešavanja u kome je protekao otkup.
Jednostavno, hladnjačari nemaju para, banke već duže vreme ne plasiraju sredstva u biznis sa hranom, ne samo sa malinom, što je dovelo do propadanja velikog broja malih, srednjih pa i velikih hladnjačara u našoj zemlji.
Dalja stagnacija u proizvodnji maline sigurno ne ide nikome u prilog i krajnje je vreme da svi učesnici u lancu proizvodnje i plasmanu maline morali bi da znaju gde im je mesto, kako bi ono što rade bilo uspešno, a to jedino mogu biti ukoliko iznad svega poštuju principe održanja kvaliteta. Takve principe su još u prošlom veku uspostavili rukovodioci Zemljoradničke zadruge iz Arilja na čelu sa Svetom Petrovićem, Radomirom Karićem, Dobrilom Nenadićem, Slavom Radojevićem, Mlađom Krivačićem, Dobrilom Popovićem, Mirkom Dabovićem i drugima, koji su srpsku malinu postavili za standard prema kome se kupci iz sveta i danas upravljaju.
Uzimajući u obzir činjenicu da od maline u našoj zemlji direktno i indirektno zavisi više od 350 hiljada ljudi, naredni meseci i protekla sezona trebalo bi da pokažu da li su dosadašnja dešavanja nanela nepopravljivu štetu našem malinarstvu, jer je dugogodišnja liderska pozicija srpskog „crvenog zlata“ ozbiljno uzdrmana na svetskoj tržnici, pre svega, zbog nedovoljne brige države i odsustva bilo kakve ozbiljnije strategije na koji način da se unapredi proizvodnja srpske izvozne uzdanice.
Povratak poverenja je dugotrajan i neizvestan proces i zbog toga proizvođač, naučni radnik, zaštitar, prerađivač i kupac treba da se povežu međusobno i da svako za sebe poštuje pravila igre, kako bi na kraju svi bili na dobiti.
Mrtvo slovo na papiru
A ne tako davno u Skupštini Srbije bio je predstavljen streteški okvir za proizvodnju maline kao voćne vrste od posebnog značaja za našu državu. U tom dokumentu integralno su sagledani svi činioci koji bi ovu proizvodnju učinili dugoročno stabilnom i ekonomski privlačnom u obimu pri kojem ne bi dolazilo do poremećaja i oscilacija, kao u zadnjih nekoliko godina.
Nažalost, dokument je ostao mrtvo slovo na papiru, iz njega su suprostavljene grupacije pokušavale da izvuku ono što je njima u određenom trenutku odgovaralo, a ne ono što bi bio zajednički interes svih aktera u lancu proizvodnje i plasmana maline. Zbog toga nam se i dešava da svako radi onako kako misli da je najispravnije, a to se uglavnom pokaže kao pogrešno.
U zavisnosti od godine manipuliše se proizvedenim količinama kod nas i u svetu, zlonamerno se interpretiraju dešavanja na tržištu, što sve zajedno loše utiče i na proizvođače i na hladnjačare. Zato u narednom periodu imamo težak, ali ne i nemoguć zadatak, a to je da proizvodimo ono što kupci traže, a to su pre svega sorte vilamet i miker, a ostale sorte ne treba mešati da bi dobili na kvantitetu.
Takođe, treba poraditi i na poboljšanju sveukupne slike o malini i malinarstvu Srbije koja se plasira u medijima, zato što se veoma često dešava da se neodgovornim istupanjem pojedinaca nanose nesagledive posledice biznisu od kojeg u našoj zemlji direktno i indirektno zavisi veliki broj ljudi.
Piše: Dr Aleksandar Leposavić,
Institut za voćarstvo Čačak
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
