Jedno od glavnih objašnjenja nadležnih za nestašice vode u prigradskim naseljima Beograda jeste neracionalna upotreba vode. Pod tim podrazumevaju i zalivanje bašta. Žitelji Slanaca su poznati kao najveći snabdevači Beograda voćem i povrćem. Čime oni zalivaju svoje voće i povrće i kako se snalaze?
U porodici Đorđević već treća generacija živi od poljoprivrede. Gaje voće i povrće, a dobro ih poznaju kupci na pijaci u novobeogradskom bloku 44.
Kažu da nije lako boriti se s kišom poslednjih dana, ali suša ih više muči.
„Baštu zalivamo bunarskom vodom i izvorskom i snabdevamo se sa cisternama iz rečice, to je potok koji dovlačimo da bi navodnjavali naše bašte, jer nemamo kapacitete dovoljno u bunarima“, kaže Drago Đorđević.
Poslednjih godina je taj potok zagađen fekalijama, pa sad više ne mogu ni iz njega da uzimaju vodu. Gradsku vodu ne koriste često zato što, kako kažu, ima mnogo hlora pa ne prija biljkama.
U bunarima, koje su, bez obzira na gradski vodovod, ostavili u dvorištima, sve je manje vode zbog suše. Ali u nevolji dobro dođu.
„Hidrofori i naši bunari su ostali sada kao rezerva kod kuće i onda vučemo, jer pošto imamo gradsku vodu, a bunare nismo zatrpali i uništili i tu dosta koristimo“, dodaje Drago.
Stanovnici Slanaca uglavnom se bave poljoprivredom. Oni su sa žiteljima Velikog Sela najveći snabdevači beogradskih pijaca.
U Vodovodu kažu da je potrošnja u obodnim beogradskim naseljima dva do tri puta veća u toku leta.
Poljoprivrednici jedino rešenje vide u izgradnji bazena na okolnim brdima gde bi se sakupljala kišnica kojom bi zalivali bašte. Ostaje samo pitanje ko bi to trebalo da finansira.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
