Glicinija ili visterija je drvena loza koja je poreklom iz delova Severne Amerike i Azije. Ova biljka, poznata još i kao plava kiša, je prepoznatljiva po svojim prelepim i mirisnim visećim cvetovima u obliku grozdastih cvasti, a sama biljka može da naraste veoma visoko, i može preživeti čak i zimu, mraz i sneg. Najvažniji faktor koji treba uzeti u obzir kada je gajenje plave kiše u pitanju jeste lokacija.
Glicinija je listopadna penjačica visine od 20, a širine i do 10 metara. Godišnje može da naraste i do 3 metra. Najpoznatija glicinija nalazi se u Kaliforniji; zauzima oko 0,40 hektara i procenjene težine oko 250 tona.
Plod plave kiše je nalik na mahunu poput pasulja, spljošten, braon boje, baršunast, sa okruglim, krupnim tamnim semenima koja su raspoređena ravnomerno unutar mahune. Mahune sazrevaju u leto i pucaju da bi se otvorile i oslobodile seme, dok prazne mahune često traju do zime.
Plava kiša obrazuje mnoštvo izdanaka i često se širi baštom više nego što bismo želeli. Nadzemni delovi se mogu kontrolisati rezidbom, ali su puno opasniji podzemni delovi koji mogu da podižu baštenske staze, Iako visterija obrazuje snažne i opasne korenove izdanke, ne moramo se odreći gajenja ove izuzetno dekorativne, otporne i nezahtevne penjačice. Da bismo izbegli rizik od njenog podzemnog širenja, treba je saditi u posude koje bi bile postavljene uz zid ili pergolu gde nam je biljka potreba. Treba odabrati dovoljno velike žardinjere sa plodnom zemljom, a tokom letnjih meseci redovno zalivati, kako bi se biljka lepo razvila i obilno cvetala. Ako se redovno đubri, i biljka gajena u ograničenom zemljišnom prostoru može dati takav prirast da prekriva ceo zid dvospratnice. Dobro uspeva na osunčanim položajima, podnosi niske temperature, sušu i povećano aerozagadjenje, kao i rezidbu. Otporan je na bolesti i štetočine.
Od deset vrsta, tri najčešće gajene su Visteria floribunda (japanska visterija) , V. sinensis (kineska visterija) i V. brachibotris (svilenkasta visterija) i njihove sorte. Sve tri vrste su u stanju da dostignu visinu od oko 10 metara na drveću ili da se šire do 20 metara ili više od zida.
Plava kiša ne voli hladnoću, tako joj je potrebno dosta sunčeve svetlosti. Najbolje je posaditi na sunčanim terenima, ali može da se gaji u blagom hladovini. Glicinija kao drvo zahteva duboku, bogatu zemlju koja je pomalo vlažna, ali će tolerisati mnoge uslove zemljišta. Kada se sadi, orezivanje je jedini važan uslov za negu i održavanje glicinije.
Piše: Svetlana Kovačević
Izvor: Domaćinska kuća
