Pre tri godine “Holo kompani” iz Doroslova je otvorila najmoderniju svinjogojsku farmu u kojoj se neguje oko 1.000 krmača i nazimica, a svetlost dana ugleda 500 prasadi nedeljno. Vlasnik i direktor “Holo kompani” Ronald Holo ističe da su rezultati jako dobri, među najboljima u Evropi.

– Možemo reći da sa čistom rasom smo najbolji u Srbiji i da prodaja priplodnog materijala ide jako dobro. U tehnologiji niko još nije uspeo da nas dostigne, a zadnjih godinu i po dana za svinjarstvo je bilo jako teško vreme, ali sada u prethodnih mesec dana situacija se malo popravila. Kako vidimo, jedno oko nam se smeši, a drugo plače, zato što su žitarice jako skupe – napominje Holo,

Moderna farma u Doroslovu zastupa “Topigs Norsvin”, jednu od najinovativnijih genetskih kuća u svinjarstvu u Evropi i svetu, a na farmi se uzgajaju priplodne nazimice, čiste rase “jorkšir” F-1 generacije, u svetu trenutno najtraženije i najprodavanije.

– Ko god je do sada oprobao, bilo da je reč o malim ili velikim farmama, ima dobre rezultate. Naše svinje se jako dobro prilagođavaju i velikim i malim sistemima, bilo da je reč o farmama sa rešetkama ili slamom. Jako su otporne. Mi kada smo krenuli da proizvodimo pre tri godine u proseku smo imali priplodne nazimice sa 15,7 sisa, a u međuvremenu se to povećalo na 16,1. Znači, genetika se razvija i tu smo mnogo jači od ostalih, tako da nam skoro i nije potrebno veštačko mleko za prasad. Krmača bez veštačkog mleka izdvoji 16 do 20 prasadi, a znamo da je i u svinjarstvu majčino mleko najbolje – objašnjava Holo.  

U „Holo kompani“ najavljuju da idu dalje u razvoj farme sa novim projektom. U pripremi su novi objekti za priplodne nazimice, koje će biti test stanica za ishranu nazimica koja će biti značajna za fabrike stočne hrane i farmere, zato što će u svakom boksu ishrana biti sa posebnim obrocima i recepturama, pa će se tako testirati i nazimice i stočna hrana različitih proizvođača.

– Za farmere to će značiti da ćemo tačno objaviti sa kojim premiksom kakve rezultate postižemo po boksovima. Istovremeno sa našom tehnologijom ćemo moći da koristimo u pet boksova posebnu hranu uz praćenje digitalizovanim sistemom – kaže Holo.

Sa farme iz Doroslova se pored priplodnih nazimica trenutno još isporučuju farmerima i prasad za tov, ali sa novim objektima koji treba da se stave u funkciju zaokružiće se ciklus samo za priplodne nazimice.

Prilike u svinjarstvu u poslednje vreme nisu bile ni malo ružičaste, jer je otkupna cena tovljenika bila niska, ispod praga rentabilnosti, pa se radilo sa gubicima.

– Ceo svet je radio sa gubicima ali sada je krenulo nabolje. Cena prasadi je krenula nagore. Svi pričaju koliko je prasad u Nemačkoj, ali treba imati u vidu da ta prasad ne može da stigne kod nas, jer u zadnjih tri meseca je uvezeno svega 40.000 prasadi, što je tri puta manje nego prošle godine. Prema podacima kojim raspolažemo u okruženju, u Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj, pa i Holandiji i Nemačkoj, smanjen je broj krmača za 30 posto. To će se itekako osetiti na tržištu, samo pitanje je kada. Najbolji potez Ministarstva poljoprivrede je da ne dozvoljava uvoz živih svinja i nadamo se da će tako biti i ubuduće. Nažalost, znamo da se za preradu zadnjih dvadesetak godina se uvozi smrznuto meso, ali za vitrine mesari moraju sveže meso da ponude i tu ako Ministarstvo stane na pravi put, da ne dozvoli uvoz, onda ćemo uspeti da se sve izbalansira minus koji smo imali godinu i po dana – predočava Holo.

Prema rečima Holoa 30 do 35 posto velikih farmi u zadnjih pola godine je zatvoreno sa oko 5.000 krmača, što je pet-šest velikih farmi, a jedino je poznato da je „Karneks“ krenuo sa novom farmom sa 1.200 krmača.

– Trenutno smo sagledavali i brojali i nažalost više od 100.000 krmača fali u Srbiji. Krmača jednostavno nema, ukupno ih je u Srbiji oko 180.000. Znamo da tržištu Kine fali mnogo svinjetine, ali znamo i to da iz Evrope nikad nije bio veći izvoz, a nikad niže cene. U pitanju se neke veće igre na svetskom tržištu, gde još veći igrači od naše zemlje ne mogu da utiču – ukazuje Holo.

Smatra da od brzih poteza u preduzimanju mera da se popravi stanje u svinjarstvu, nema sreće.

– Država bi mogla još da povećava subvencije za umatičene krmače i za isporučene tovljenike. Na tome se radi i mislim da smo na dobrom putu da se stanje popravi – zaključuje Ronald Holo.

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay