Ovogodišnji rod šljive u Šumadiji najveći je u poslednje dve decenije. Berba je pri kraju, pa voćari neveselo prave završne račune sa grana koje su se savile pod šljivama. Otkupna cena šljive u okolini Topole trenutno je 45 dinara po kilogramu, a u jeku sezone prosečna cena otkupa bila je 32 dinara i niže.
Voćari nisu preterano zadovoljni trenutnom otkupnom cenom. Ko je u mogućnosti najkvalitetnije modre plodove ostavlja u hladnjače u nadi da će šljiva dočekati povoljniju cenu na tržištu. Porodica Vasiljević iz sela Gornja Trnava kod Topole se ujedno bavi voćarstvom i ima hladnjaču. Svojih ima preko 8.000 stabala šljiva.
– Ovako nije odavno rodilo. Mislim da imamo najveći prinos u poslednjih 20 godina. Otkupna cena kretala se oko 32 dinara, ali bilo je i niže od toga – kaže Mijailo Vasiljević iz Gornje Trnave.
Mijailov brat Momčilo poslednje palete stenleja priprema za hladnjaču.
– Sa parcele od oko 80 ari ubrali smo preko 20 tona šljive. Međutim, troškovi su veliki. Cena jedne gajbe je 85 dinara, dnevnica radnika je visoka, a cena šljive je pala – kaže Momčilo Vasiljević i dodaje – Realna cena stenleja trebalo bi da bude između 55 i 60, a mi je za hladnjaču plaćamo 45 dinara.
Voćari u Šumadiji najkvalitetnije šljive, ko je u mogućnosti, čuvaju u hladnjačama. Nadaju se da će po završetku berbe cena biti veća. Ko ima sopstvenu hladnjaču ostavlja u proseku 20 paleta. Ko nema, čuva šljivu kod hladnjačara čekajući povoljniju ponudu.
Međutim, Vasiljevići napominju i da je čuvanje šljive rizik i može da donese još veće gubitke. Primera radi, prošle godine šljiva se u otkupu plaćala 100 dinara, ali nije bilo izvoza zbog moldavske šljive, koja je u to vreme pristigla na tržište.
Tako su Vasiljevići sačuvane količine davali po 60 dinara za sušenje. Šljive iz šumadijskih hladnjača uglavnom se izvoze u Zapadnu Evropu, Hrvatsku ili Sloveniju. Najbolji plasman šljiva iz ovih krajeva ima u Nemačkoj.
– Traži se čvrst plod, koji može da opstane u marketima oko 30 dana – kaže Momčilo.
A ono što ne završe na evropskim trpezama očigledno će otići u rakiju. Mnogi voćari u Šumadiji odustali su od prodaje nakupcima i hladnjačama, te šljiva završavaju u kacama. Iako pečenje rakije zahteva dodatnu ulaganje i rad, oni procenjuju da je to jedini način da plodove sačuvaju za neko bolje vreme i cenu.
Cenovnik šljive u Šumadiji ove sezone bilo je raznolik. Rane sorte plaćale su se u otkupu oko 70 dinara po kilogramu i voćari ocenjuju da je ovo manje – više bila pristojna cena. Stenlej, koga najviše ima u šumadijskim šljivicima plaćan je 25 dinara, ali kako je berba odmicala cena je pala na 22. Čačanska lepotica je imala cenu od 20, a industrijska svega 18 dinara. Najbolje konzumne sorte plaćane su oko 45 dinara.
Matematika je bila nemilosrdna i u drugim stavkama. Gajbica za šljivu u koju stane najviše 9 kilograma šljive prosečne vrednosti 230 dinara, košta 85 dinara. Berači traže od pet do 5.500 dinara za dnevnicu. Bez tekuće agrotehnike i goriva, voćari su svakog dana berbe imali popriličan trošak i pre nego što uđu u šljivik.
Biljana Nenković
