Oblačinska višnja jedan je od izvoznih aduta našeg voćarstva. Međutim, problem sa sušenjem oblačinske višnje na podlozi magriva, otvorio je pitanje koje su alternative, koju podlogu izabrati u zavisnosti od zemljišta i namene. Da li je rešenje divlja trešnja, marela ili španska višnja?
– Oblačinska višnja može se kalemiti na divlju trešnju-vrapčaru, ali samo gde su kisela zemljišta. U tom slučaju ne može se brati kombajnom, već samo tresačima – rekao je profesor Zoran Keserović, dok je kalemar i orezivač Radenko Šutuljić imao pozitivna iskustva sa kalemljenjem na marelu.
– Kalemio sam na procep pet stabala, negde krajem marta i posadio. Svih pet se primilo. Bila su to ogromna stabla sa krupnim plodovima, otpornim na moniliozu. Još bi bile žive da nisam pokrčio taj stari voćnjak. Rađale su obilno svake godine. Plod je bio krupniji od obične oblačinke. Sad imam jednu trešnju belicu kalemljenu na marelu. Još bolja podloga i jako otporna je španska višnja – objasnio je Šutuljić.
– Španska višnja je pored majurke ili petrovaradinke jedna od najboljih za stonu upotrebu, ali i za preradu. Preporučujem ih za okućnice – amaterske zasade. Tu je dobra i futoška višnja, ali ne znam da je iko do sada kalemio na podlogu španska višnja. Verujem da je moguće probati – rekao je profesor Keserović.
Priredila: Zorica Dragojević
