Na Krstovdan, neposredno pred početak praznične liturgije, u selu Ojkovica, u stadu Zorana Batakovića ovca je ojagnjila muško jagnje, što je prema verovanju meštana „dobar znak“. Domaćinstvo Batakovića najbliže je crkvi koju podižu meštani i jedino je u zaseoku.
– Leti je ovde lepo, jer zahvaljujući brojnim vikendašima i ljubiteljima prirode, sve vrvi od života, ali je teško zimi kada jezero zaledi, a sneg zaveje puteve. Nadam da će sa izgradnjom crkve doći i bolji dani – kaže Bataković.
Ojkovica je selo vrednih domaćina koje je nakon formiranja Zlatarskog jezera u kanjonu Uvca, šezdesetih godina prošlog veka, dugo bilo u bespuću. U potrazi za boljim životom mnogi iz sela su otišli u grad, pa je prema poslednjem popisu 2022. ovde živelo svega stotinak meštana, a danas ih je dosta manje. – U selu su uglavnom penzioneri i neženje. Kod nas u zaseoku Goronjići, nedaleko odavde, nekada je bilo 15 kuća, a danas se dimi iz odžaka samo u dve, dok ostale ožive tokom leta. Slično je i kod drugih – priča nam meštanin Miodrag Goronjić.
Tekst i foto: Željko Dulanović
