GROŽĐE NE SLUŽI SAMO ZA VINO I RAKIJU
Za vinovu lozu ljudi su znali odvajkada, a grožđe su koristili za jelo mnogo pre nego što su počeli da od njega spravljaju vino i rakiju. To je danas omiljeno i mnogo traženo voće, rado ga jedu i odrasli i deca, i zdravi i bolesni. Osim prijatnog ukusa, a često i vrlo privlačnog mirisa, grožđe je i veoma hranljivo, mnogo hranljivije od raznog drugog voća.
Dokazano je, na primer, da su pomorandže, kajsije, jabuke, kruške i šljive manje hranljive od grožđa koje je veoma korisno i kao lek. Lekovito je zbog toga što se u njemu nalaze veoma važni sastojci puput grožđanog šećera, raznih vitamina, kiselina… koji su veoma važni, a često i neophodni, za održavanje zdravlja. Mnoga oboljenja srca, bubrega, jetre, nerava, leče se grožđanim šećerom, a u stara vremena, bolesnicima su, umesto lekova, često davali samo grožđe. Istu hranljivu vrednost ima i grožđani sok, tzv. šira ili mošt, jer su i u njemu sačuvani svi hranljivi i lekoviti elementi koji se nalaze u bobicama i zbog toga se ovaj sok često naziva i voćnim mlekom.
Suvo „jače“ od svežeg
Ako imate svoj vinograd, par čokota, ili samo nabavite veću količinu grožđa ne dozvolite da vam propadne ni jedna bobica. U našim krajevima nije običaj da se od njega pravi zimnica, ali pokušajte. Osušite ga, zamrznite, napravite slatko ili ga ostavite u ljutoj turšiji.
Jedna od prednosti konzumiranja dehidriranog (sušenog) grožđa je da je to lak i brz način da se u organizam unese puno neophodnih hranljivih materija. Kada se bobice osuše, postaju koncentrovanije što ih čini idealnom užinom bogatom gvožđem, kalijumom, ugljenim hidratima i vitaminima grupe B, i sve bez dodatih veštačkih zaslađivača i šećera.
Grožđe može da se suši na tri načina – u dehidratoru, rerni s ventilatorom i na suncu. Za ovaj posao najbolje su besemene sorte, kako bele tako i crvene. Mogu da se koriste i one sa semenkama, koje se pre sušenja moraju ukloniti. Tada se biraju krupne bobice koje se oštrim nožem prepolove i izvade se semenke. Dodatni posao, ali vredi jer se ukućanima obezbeđuju zdrave, hranljive grickalice za zimu.
Kao i voće, i bobice grožđa pre sušenja valja dobro oprati, iscediti i malo prosušiti. Ako niste sigurni gde su grozdovi ubrani mogu se i dezinfikovati.
Kada se suši u dehidratoru temperatura se podesi na 55 stepeni, bobice ravnomerno rašire po tacnama i suši do 48 sati uz povremeno isključivanje aparata da bi se proverilo sušenje i bobice okrenule. Tokom sušenja iz njih izlazi voda pa valja sprečiti da se zalepe za tacne. Proces dehidracije može da se ubrza podizanjem temperature na 60 °C tokom prvih 12 sati, a zatim se ona vrati na 55 da se bobice ne bi skuvale umesto da se osuše. Od dva kg svežeg, dobije se 400 g suvog grožđa. Osušeno zeleno grožđe je primetno krupnije od sušenog crvenog.
Da biste osušili grožđe u rerni potrebno je bobice pripremiti kao za dehidrator, na pleh staviti papir za pečenje, poređati bobice i podesiti temperaturu na 60 stepeni. Rerna se ne sme zatvoriti već se u vrata stavi drvena varjača kako bi para slobodno izlazila. Temperatura se mora strogo kontrolisati jer ako je iznad 60 stepeni bobice će se skuvati, a ne osušiti. Ako stavite više plehova pazite da između njih bude razmak 5 do 7 cm. Da su bobice suve pokazuje izgled i boja, a uvek se mogu prekontrolisati prstima.
Za sušenje grožđa na suncu treba vremena i strpljenja. Pripremljene bobice se poređaju na plehove obložene pek papirom, oni stave na stolove u prošaranoj hladovini, prekriju kuhinjskom krpom ili papirom i ostave najmanje tri dana. Ako su noći hladne i bude rose plehovi se uveče sklanjaju pod krov i ujutru ponovo iznose. Bobice se svakodnevno moraju kontrolisati, izbacivati eventualno pokvarene i okretati radi ravnomernog sušenja.
Osušene bobice se čuvaju u staklenim ili metalnim posudama na hladnom i tamnom mestu.
Osveženje iz zamrzivača i okrepljenje iz tegle
I smrznuto grožđe je odlična užina, posebno kada je vrućina, osvežavajuća, neverovatno zdrava, niskokalorična i lagana, a posle odmrzavanja može da se koristi i za dalju preradu. Iako grožđe možete da zamrznete celo (zajedno s peteljkama), kratka priprema će ipak olakšati upotrebu kada ga izvadite iz zamrzivača. Pripremljene bobice poređajte na poslužavnik, ubacite u zamrzivač i ostavite dok se potpuno ne zamrznu, a zatim ih ubacite u kesice. Najbolje je da se svaka smrznuta tura ubaci u posebnu kesicu, jer se kod upotrebe teško odvajaju. Možete da zamrznete bilo koju sortu grožđa. Zeleno je malo gorko, dok je crveno slađe. Besemeno grožđe je najbolje za zamrzavanje ali ako imate samo sorte sa semenkama, njih uvek možete da uklonite pre nego što bobice stavite u zamrzivač.
Ukoliko ukućani vole slatka, evo prilike da ih obradujete, ali valja znati da se recepti razlikuju za crne i bele sorte. Kada imate crno grožđe, pripremite kilogram bobica, 800 g šećera, jednu kesicu vanilin šećera i limun po želji. Oba šećera sipati u šerpu, naliti dva dl vode i kuvati 15 minuta, dodati oprane i očišćene bobice grožđa i kuvati još 25 minuta na šporetu na podeoku 4, ako ih ringla ima 6. Pred kraj kuvanja, ko želi, može da ubaci sok od jednog limuna. Dok se kuva, skida se pena. Gotovo slatko skinuti s ringle, posudu pokriti mokrom krpom i sutradan sipati u sterilisane tegle.
Ako imate belo grožđe, očistite kilogram bobica, pripremite i jedan kilogram šećera, 100 ml vode, 3-4 kriške limuna. Oprane bobice stavite u cediljku da se ocede, a u širu posudu uliti vodu i ubaciti šećer. Kuvati na tihoj vatri dok se šećer ne istopi pa dodati bobice. Šerpu malo protresti da se zrna podjednako nakvase šećernim sirupom. Kuvati na umerenoj vatri i redovno skidati penu. Pri samom kraju kuvanja dodati kriške limuna, kuvati još 5 minuta i slatko skinuti s vatre. Njime se odmah pune sterilisane tegle koje se poklope vrućim poklopcem i odlože da se tokom noći ohlade. Čuvati u špajzu.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
