Nozemoza je zarazno oboljenje radilica, matica i trutova, koju izaziva jednoćelijska bakterija Nozema apis ili Nozema ceranae. Spore se u suvom izmetu pčela mogu održati dve godine, u telu uginulih i medu do godinu dana, a na priboru, opremi i saću od dva do četiri meseca. Reč je o crevnoj bolesti, koja se javlja u skoro svim krajevima.
U organizam dospeva hranom, a pospešuje je ishrana medljikovcem i zimovanje u nepovoljnim uslovima. Stepen zaraze zavisi od prirodnih uslova i održavanja. Razvija se zimi, počev od februara, dok najviše maha uzima krajem aprila i u maju.
Inficirane pčele ne mogu da lete i najčešće se nalaze na poletaljkama i travi ispred košnice. Žive upola kraće nego zdrave, nemaju normalno razvijene ždrelne žlezde i ne mogu da neguju leglo, pa u takvim zajednicama propadne i do 25 odsto jaja.
Jedna od najvažnijih mera u suzbijanju nozemoze je redovno slanje zimskih uzoraka na laboratorijsko ispitivanje, jer prisustvo bolesti sa sigurnošću mogu da utvrde jedino stručnjaci.
Tek posle analiza u februaru i martu stiče se pravi uvid u zdravstveno stanje zajednica i dobija dozvola za selidbu na pašu ili prodaju društava, rojeva i matica. Nažalost, kod nas ovo još nije česta praksa, zbog čega se po zajednici dobija i do 50 odsto manje meda i ostalih proizvoda.
Da bi suzbijanje nozemoze bilo uspešno, potrebno je ukloniti medljikovac, a pčele prihraniti šećernim sirupom u avgustu. U proleće treba utopliti i suziti gnezdo, dodati kvalitetnu pogaču i saće redovno zamenjivati, jer ako na njemu ima izmeta, postaje izvor zaraze. Širenje infekcije sprečava se i higijenom pojila, zbog čega se daska na kojoj pčele uzimaju vodu povremeno dezinfikuje vrelom vodom. Farbanjem prednjih strana košnica sprečava se uletanje pčela u tuđu košnicu.
Zaprljani okviri ne smeju se premeštati u drugu košnicu, a treba voditi računa i o tome da ne dođe do grabeži. Zajednice u zimu moraju biti uzimljene sa što više mladih pečla i kvalitetnom zimnicom. Krajem leta i početkom jeseni daje se lekoviti sirup u koji se preventivno stavlja fumagilin. Od lekova se preporučuje Fumagilin ET i Nozecid. Društva, matice i rojevi nabavljaju se samo od proizvođača koji dva puta godišnje laboratorijski kontrolišu prisustvo kuge i nozemoze.
Preventivnim merama najefikasnije se sprečava širenje zaraze na pčelinjaku. Nije poželjno pozajmljivanje pribora i opreme, a prilikom nabavke is ključivo treba birati društva, rojeve i matice o čijem zdravstvenom stanju je izdato veterinarsko uverenje. Takođe, tokom odgoja moraju se poštovati zoohigijenski uslovi.
Zajednice moraju imati i dovoljno kvalitetne hrane, bogate ugljenim hidratima i belančevinama, a med od medljike se na vreme uklanja iz košnice. Jesenje prihranjivanje prekida se blagovremeno, a prolećno ne počinje rano. Neophodna je preventivna zaštita od varoe i drugih bolesti, uz potpuni mir na pčelinjaku.
Ako se laboratorijskim pregledom utvrdi da u zajednici postoje spore parazita, odmah se sanira metodom prevešavanja okvira s leglom i dodavanjem leka. Koriste se košnice koje se mogu pregraditi hanemanovom rešetkom.
Prethodno se pripreme nove ili dezinfikovane stare košnice i okviri sa saćem. U plodišni deo postave se novi okviri, a na njih matica iz obolele zajednice. Zatim se u deo odvojen hanemanovom rešetkom prenesu okviri s leglom iz zaraženog društva, dok se oni s medom izdvajaju za dezinfekciju. Preostale pčele istresu se na papir ispred nove prazne košnice, u koju će same ući.
Na taj način dobijaju se dva dela odvojena hanemanovom rešetkom. U jednom je matica na čistom saću (tu počinje da se razvija leglo), a u drugom okviri s leglom iz zaražene košnice. Tokom tri sedmice iz dezinfikovanog saća izlaziće mlade pčele, a zajednici se daje lek na bazi joda ili fumagilin. Posle toga saće se vadi, pretapa i termički obrađuje na 120 stepeni, dok se pčele istresa ju ispred košnice. Ovim postupkom uzročnik bolesti se potpuno uklanja.
Aleksandar Žugić
Dobro jutro broj 538 – Februar 2017.
