David Radovanović iz Svilajnca je posle života u Americi zasadio borovnice na jednom hektaru. Ali, sadi i druge biljke, kako bi poboljšao mikroklimu i obogatio zemljište u zasadu. Kako kaže, u zemlji se tako sama stvara banka hranljivih materija. Proizvodnju je počeo od nule i bez iskustva predaka, jer je on prvi u porodici koji se odlučio da mu zemlja bude fabrika!
Davidova priča o borovnicama počela je u Americi, gde je boravio u okviru programa „Radi i putuj“ nakon završenog ekonomskog fakulteta. Njegova porodica se nikada nije bavila poljoprivredom, te ne može da se pozove na tradiciju rada na zemlji, ali je u SAD-u, radeći u jednom supermarketu, prodavao borovnice i tamo se zainteresovao za njihov uzgoj.
Malč za voćnjak, hrana za zemlju i lek za planetu
-Zasad sam podigao 2019. godine na jednom hektaru i on trenutno daje prinos od pet tona. Nikada pre toga nisam bio u dodiru sa poljoprivredom, ali su me uvek zanimali priroda i biljke, razumem se dosta u botaniku i odlučio sam da počnem od nule, takoreći na ledini. Za borovnicu sam se odlučio, jer je to kod nas još uvek „mlada kultura“ koja nema dugu tradiciju gajenja. Učim o tome dosta, i aktivno pratim i informišem se kako to rade u Americi – kaže David.
Ovaj mladi poljoprivrednik je borovnice zasadio na bankovima. A pored svakog banka je posejao druge različite biljke koje štite zasad i daju mu neophodne hranjive materije.
-Moj način kombinacije biljaka ima nekoliko uloga u zasadu borovnice. Pored bankova posejao sam ovas, ječam, grašak, grahoricu, faceliju, perku, stočni kelj. To su kulture koje pomažu obnovi zemljišta, takoreći ga prirodno vraćaju u život. Svaka od ovih biljaka preko korena luči neke komponente. One pomažu oživljavanju tla, jer ostavljaju određene hranjive materije. Neke azot, neke fosfor, ili nešto treće. Što ih je više pažljivo odabranih, to bolje. Dok su biljke u aktivnom rastu, to je živi malč u zasadu. Kada ih pokosimo, osušena biomasa postaje pravi malč koji hrani zemljište, gliste i mikroorganizme u zemlji. Na taj način možemo mnogo da utičemo na planetu i na efekat staklene bašte. Kada u zasadu ima mnogo biljaka, one uzimaju ugljenik iz vazduha koji je štetan po okolinu i ubacuju ga u zemlju gde je vrlo koristan. Jednostavnije rečeno, one prave banku rezervnih hraniva za buduće generacije. Naravno da vlasnik imanja mora da prati šta nedostaje borovnicama i da reaguje na vreme – savetuje Radovanović.
-Najveći deo borovnice prodajem u svežem stanju na malo i dostavljam lično mušterijama. Kupci su većinom iz Beograda, a manji deo isporuke odlazi za Novi Sad. Pravimo i sok, koji prodajem u teretani, jer je ipak to namirnica koja se svrstava u zdravu superhranu – kaže David.
Radovanović je zasadio borovnicu sorte djuk i ona zauzima 90 odsto u bankovima. Preostalih 10 odsto je hanas čojs ili u prevodu Hanin izbor koja služi kao oprašivač.
-Hana je mnogo lepša borovnica. Baš po mom ukusu. Ima intenzivniju aromu, ali lošije uspeva od djuka. Podložnija je bolestima – kaže David Radovanović.
Tekst i foto: Biljana Nenković
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
