Venerin pupak (Umbilicus rupestris) ste verovatno puno puta videli na zapuštenim okućnicama ili oronulim zidovima starih kuća, i mislili da je neugledna korovska vrsta. Ali, utisak često vara. Reč je o izuzetno vrednoj i lekovitoj biljci koja ima samo neugledna staništa.
Među snažnim lekovitim svojstvima po kojima je poznat venerin pupak su diuretička, zaceljujuća i protivupalna. Koristi se u tradicionalnim lekovima za lečenje rana, opekotina, ekcema, promrzlina i problema s bubrezima. Listovi ove biljke su jestivi, bogati vrednim hranjivim materijama poput vitamina C, gvožđa i omega-3 masnih kiselina.
Starinski lek za sve
Pupak Venere je sukulentna biljka i njen neobičan oblik i sposobnost prilagođavanja okolini učinili su je cenjenom, otpornom i vrlo korisnom vrstom za ljude. Živi u stenama, zidovima, kori starog drveća, krovovima i ruševinama. Ova biljka uspeva tamo gde druge vrste ne mogu preživeti. Voli hlad i vlagu, pa se lako pronalazi u senovitim područjima okrenutim prema severu, lako podnosi i sušu modifikovanjem metabolizma kako bi se smanjio gubitak vode.
Ime je dobila po izgledu. Listovi raspoređeni u bazalnoj rozeti su bez dlačica i imaju zaobljeni, mesnati oblik, s peteljkom koja izvire iz središta, gradeći pukotinu nalik pupku. Listovi, zajedno sa stabljikama, su sočni i sposobni su da čuvaju velike rezerve vode.
Ova biljka je među stanovnicima regiona s malo padavina i surovijom klimom, poznata od davnina kao lek za sve. Najistaknutija je kao snažan diuretik. Njen sveži sok podstiče proizvodnju urina i tradicionalno se koristi za uklanjanje bubrežnih i žučnih kamenaca. Efikasan je i kao prva pomoć u snižavanju visoke temperature. Listovi, izmrvljeni ili s kojih je skinuta pokožica, korišćeni su kao tračice za prekrivanje i lečenje posekotina, ogrebotina, rana, čireva, opeklina, ekcema, ugriza, bradavica, promrzlina, kurjih očiju i hemoroida. Za ova lekovita svojstva „odgovorni „su omega-3 masne kiseline, vitamin C, gvožđe, kalcijum, kalijum, polifenoli, tanini, klorofil, tokoferoli i sluz. Osim toga, u soku je otkriveno i 12 flavonoida koji imaju antioksidativna svojstva i koriste se za poboljšanje kardiovaskularnog zdravlja.
Listovi u salatama i varivima
Najčešći način da se iskoriste svi lekoviti benefiti ove biljke je da se upotrebljava sveža. Neki tradicionalni lekovi za rane i opekotine, pripremaju se od svežih listova tako što se s mesnatog lista skine gornja pokožica i direktno stavi na ranu, bradavicu, opekotinu i previje zavojem. Ne skida se pokožica s druge strane lista. List može i da se izmacerira, da se napravi pasta koja se takođe nanosi direktno na povredu i previje zavojem.
Stari su sok pripremali tako što su zgnječili listove i stabljike zajedno, procedili sok koji su ulivali u staklenu flašicu i dva-tri dana pili po supenu kašiku svako jutro na prazan želudac, s vodom. Sokom su se lečile i rane u ustima.
Od mesnatih listova se pripremao i rastvor za ispiranje rana i ogrebotina. Potrebno je da se šaka listova prokuva u mleku i kada se prohladi, pripremi gust rastvor – pasta prikladna za nanošenje na kvržice i rane. Nisu zabeleženi slučajevi toksičnosti zbog njihove upotrebe, niti postoji mogućnost zamene s otrovnim biljkama slične morfologije u njegovom staništu. Pupak venere, osim što je lekovita biljka, jestiva je i vrlo cenjena u domaćim, lokalnim kuhinjama nekih zemalja. Mladi listovi i peteljke mogu se jesti sirovi u salatama ili lagano kuvani. Njihova tekstura je hrskava i prijatna, podseća na ukus svežeg graška i krastavca. Listovi se mogu konzervirati u sirćetu i dodati u letnje salate ili zamrznuti za kasniju konzumaciju.
Piše: Svetlana Mujanović
Naslovna fotofrafija: Shutterstock
