Prve analize ovogodišnjeg roda pšenice ukazuju da će kvalitet zrna biti bolji nego lane, ali ratari ne očekuju odgovarajuće ekonomske efekte ulaganja. U drugoj polovinu juna cena nove merkantilne pšenice na Produktnoj berzi u Novom Sadu kretala se između 19,20 dinara. Najava Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije da će interventno otkupiti merkantilnu pšenice po 23 dinara za kilogram imaće vrlo mali efekat, a neizvesno je i o kojim količinama će prodavati Robnim rezervama.
Po tradiciji Zadružni savez Vojvodine je, na svom „Danu žetve“ 26. juna ove godine, izašao sa vrlo konkretnom analizom troškova proizvodnje pšenice i cenom koja tek pokriva prinos od šest tona po hektaru:
1. Prevoz NPK đubriva………………1.172,00 din/ha
2. Rasturanje NPK đubriva…………2.203,00
3. Oranje do 25 sm ………………….. 11.824,00
4. Tanjiranje ……………………………..6.861,00
5. Setvospremanje………………………3.389,00
6. Prevoz semena za setvu ………….1.172,00
7. Setva ……………………………………..2.995,00
8. Valjanje kembridž valjkom ………. 2.173,00
9. Prevoz azotnih đubriva …………..1.172,00
10. Rasturanje azotnih đubriva ..2.203,00
11. Prskanje herbicidom ……………..4.253,00
12. Prskanje herbic. i insekt. ……….4.253,00
13. Prskanje fungicidom ………………4.253,00
14. Kombajniranje ………………………..16.928,00
15. Prevoz pšenice ……………………….2.345,00 „
Troškovi mašinskih operacija ….. 67.196,00 dinara
16. Seme (230 kg/ha) ………………………….14.950,00 dinara
17. NPK -16:16:16 (300 kg/ha) ………………17.700,00
18. UREA (200 kg/ha) …………………………..10.600,00
19. Herbicid Sekator (150 ml 1ha) ………1.800.00
20. Fungicid Falkom Forte (1,2 l/ha) ….10.291,20
21. Insekticid Fastac (120ml/ha)…………….698,40
Troškovi repromaterijala ……………… 56.039,60
22. Doprinosi, odvodnjavanje, osiguranje 33.000,00
Ostali troškovi ………………………………… 33.000,00
Ukupšni troškovi ……………………………. 156.235,00
Uz očekivani prosečni prinos od šest tona po hektaru proizilazi da tek 26,04 dinara po kilogramu nove pšenice pokriva troškove proizvodnje.
Tekst: B. Krstin
Naizvestan izvoz
– Ukoliko ne bude nekih vremenskih nepogoda, već prvih dana jula kombajni će požnjeti, kako se procenjuje, oko 600.000 hektara pod pšenicom, što je za 8,5 odsto više nego lane, kaže Zdravko Šajatović, direktor PU „Žitounija“ u Novom Sadu. – Očekuje se da će prosečni prinosi biti nešto preko pet tona po hektaru, pa će biti obezbeđen rod iznad tri miliona tona, što je za 50 odsto više od domaćih potreba. U vrlo složenoj geopolitičkoj situaciji u svetu, teško je predvideti zbivanja na međunarodnom tržištu, što ima velikog uticaja i naš plasman u inostraanstvu. Rusija, na primer, planira da će proizvesti 82, a Ukrajina 23 miliona tona od kojih će, po običaju, bar polovinu plasirati preko luka na Crnom moru. Ipak, za očekivati je da će Srbija višak od oko 1,2 miliona tona najkvalitetnije merkantilne pšenice, ponovo preko 70 odsto plasirati preko Konstance u Rumuniji i u Italiju, a preostale količine brašna u BiH, Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Kosovo
