Godina 2020/7528 je prestupna. Za razliku od običnih jedan je dan duža. I to baš ovaj mesec februar. Da li će nam to biti od koristi, imaćemo prilike da vidimo.
12. februar – Sveta tri jerarha – Svetitelji Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatoust u srpskim krajevima smatraju se zaštitnicima ljudi i životinja od mraza, hladnih i zlih vetrova. Po tome kakvi vetrovi duvaju ovog dana, prognozira se kakvo će vreme u toku godine biti. U Šumadiji se veruje da vetrovi opako duvaju baš oko ovog praznika, pa se Tri jerarha smatraju za vetrovite svece i nedelja u kojoj je ovaj praznik naziva se vetrovita nedelja. Ove se nedelje motrilo na to koji će se vetrovi, u kolikom trajanju i sa koliko žestine javiti, po čemu se odgonetalo koji će vetrovi dati pečat predstojećoj godini i time uticati na letinu. Svaki vetar ima svoje odlike i nesumnjiv uticaj na privređivanje – jedni su siloviti i hladni (ustoka), drugi otapaju sneg i leti donose sušu (jug) neki kišu i grad (zapadni), postoje i zli, jer štete voćkama u cvetu i donose boleštine (kasna belojužina).
Ukoliko na Sveta tri jerarha duva s juga, godina će biti dobra i bogata. Severac donosi lošu godinu sa hladnim vremenom. Košava donosi nestašice, a zapadni blagodet, bar što se tiče ribe i mleka. Ako vetra nema, očekuje nas vesela i bogata godina, jer to znači da zima prolazi. Čobani u Zapadnoj Srbiji i Republici Srpskoj okupljaju se tog dana i sviraju u frule, prizivajući proleće.
14. februar – Sveti Trifun – Svetitelja najviše slave vinogradari, jer se veruje da on uništava sve štetne insekte i bolesti koje napadaju vinovu lozu. Na njegov dan u selima oko Negotina se zarezuje loza, a potom se celi dan čašćava u slavu sveca koga zovu Orezač ili Zarizoj. Trudnice u timočkom kraju obilaze vinograde i u svakom obrežu jedan čokot da rodi što više grožđa i da vino bue dobro. Na ovaj dan gleda se u nebo i kaže se „Na trišindan vedro, biće suše“ ili „Pašće kiša o Triši, biće rodno“. Ako naglo otopli, onda seljaci uzvikuju jedan drugom: „Triša zabo ugarak u zemlju, pa otoplilo“. Veruje se da se ovog dana završava zima.
Trifundan se smatra granicom sejanja ozimih i jarih pšenica, pa postoji izreka:“Na Trifundan do podne možeš sijati ozimo, a od podne jaro Žito“: Od Trifundana počinje sejanje duvana i kupusa.
Od ovog dana počinju dani koji se zovu Trivunci i traju četiri dana. Praznuju ih uglavnom stočari da vuci ne bi klali stoku.
15. februar – Sretenje Gospodnje -U našem narodu postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi se, uplašeni od sopstvene senke vrate u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja. Domaćini taj dan odlučuju da li će narednih dana početi s prolećnim pripremama njiva, voćnjaka i vinograda ili će sačekati još koji udar zime. Stočari gledaju da li će pričekati s izvođenjem stoke na prvu ispašu još šest nedelja ili će proleće stići ranije.
26. februar – Sveti Simeon Mirotočivi – Kralj Stefan Nemanja pred kraj života zamonašio se u Hilandaru i uzeo ime Simeon. Kada se upokojio, za vreme službe poteklo je miro iz groba i iz Simeonovog lika na zidu i odmah je počelo da čini čuda. Godine 1207, Sava je preneo očeve mošti u Srbiju i pohranio ih u manastir Studenicu, a Sveti Simeon javio se u snu igumanu Metodiju, poručivši da će za utehu hilandarskom bratstvu iz njegovog praznog groba njegovog iznići loza i dokle god ona bude rađala, dotle će i blagoslov njegov na Hilandaru da počiva.
Ta loza se održala i do naših dana. Ista svake godine bez izuzetka bogato rađa, iako joj se osim obrezivanja, nikakva druga nega ne ukazuje, niti se kakve mere protiv filoksere ili drugih bolesti i štetočina preduzimaju. Simeonovoj lozi pripisuje se čudotvorna moć, najviše da leči neplodnost. I danas mnogi parovi traže i dobijaju delić ove loze, u pokušaju da dobiju potomstvo.
Dobro jutro broj 574 – Februar 2020.
