I kada je otišao u grad u potrazi za boljim životom Dragan Antić iz sela Donje Žapsko, kod Vranja, stalno je maštao o povratku u svoje rodno mesto. Tamo je radio i gradio, formirao porodicu strpljivo čekajući trenutak kada će da uslediti povratak. Kupio je i novi plac u selu gde je sagradio kuću. Kada je bila gotova počeo je dvorište da oplemenjuje mladim sadnicama voća. Među njima je bilo najviše vinove loze, gde su dominirale stare sorte grožđa od kojih je želeo da pravi domaće vino kominjak. Neke od njih doneo je iz starog porodičnog vinograda koji je bio sav urastao u bagrem, a u kome su rasle sorte grožđa u ovom kraju poznatije kao crvenka, drenovka, belka, kraljica.
– Od njihovog pruta razmnožavao sam one koje i sada imam. To su veoma stare sorte grožđa. Toliko su stare da sam u odnosu na njih mnogo mlad – kazuje šeretski Dragan ističući da je tada od jednog stručnjaka za vinogradarstvo saznao da je vinovu lozu najlakše izvaditi kada se uoči mraza malo otkopa i oko nje sipa voda. Tako zaleđenu je treba izvaditi sutradan, a potom zasaditi na željenom mestu u identičnoj jamici.
Tron od bagrema
Zasađenu vinovu lozu podigao je na dugačkom tronu izgrađenom od bagremove drvene građe koju ima u izobilju. Na njemu više od pola veka neguje osam sorti grožđa poput crnke, belke, bele kraljice, plovdine, smederevke… Neke od njih je uspeo da proizvede iz semena. Naš domaćin kaže da je dovoljno da se seme zaseje na plodnom mestu gde će moći nesmetano da raste. On to najčešće čini u plasteniku gde proizvodi povrće za svoje potrebe. Kada ojačaju odatle ih prenosi na bolje mesto gde će nesmetano da se razvijaju, a potom sadi.
– Vinova loza voli sunce. Mesto gde ih sadim obiluje sunčevim zracima od “izgrevke, pa sve do zaotku” i to je jedan od razloga zašto dobro uspeva. Pogoduje joj i zemljište koje stalno poboljšavam stajnjakom – priča Dragan, čija loza ima prut debeo ko prst koji je idealan za razmnožavanje. One tanje prilikom krojenja suzbija na dva okca kako bi ojačali đubrenjem. Zahvaljujući ovakvom odnosu prema lozi je ove godine ubrao oko sedamsto kilograma grožđa odličnog kvaliteta. U pomoć prijatelja pre oktobarskog snega, smuljao je i posle nekoliko dana odvojio takozvano “golo vino”, odnosno ono od koga će da napravi belo. Vino kominjak i belo pravi na tradicionalan način bez trunke šećera ili bilo kog dodatka.
– Čim svo smuljano grožđe stavim u bačvu odmah u njega ubacim crevo čiji zadnji kraj spustim u posudu sa vodom koja je van nje i zatvaram. Kada prevri onda je zapečatim i time privodim kraju proces pravljenja vina – otkriva Dragan.
Žegreom presecali blago vino
Veliki je protivnik upotrebe konzervanasa u vinu i podseća pobornike ovih “pomagala” da su preci pravili prvoklasno vino i bez njega. Slatko vino su pravili tako što bi deo belog vina odvojili u neko omanje bure. Započeto vrenje bi “presekli” užarenom žegrom koju su prethodno do usijanja držali na žaru u šporetu, a potom je na trenutak stavili u vino. Vino, prema njegovim rečima, najbolje stasava kada je temperatura u podrumu između osamnaest i dvadeset stepeni. Ako je hladnije prestaje sa fermentacijom, a ako je mnogo toplo brzo fermentiše i onda se ne dobija željeni ukus.
Tekst i foto: Gordana Nastić
