– Pravovremenu i kvalitetnu obradu zemljišta veoma često otežava neravnost terena, suviše plitka, vrlo teška zemljišta, slabe aeracije, najčešće kisele reakcije. Zato je veoma važno da se zemljište obrađuje u optimalnim agrotehničkim rokovima, na odgovarajućoj dubini i sa odgovarajućim oruđima uz primenu adekvatnih đubriva- poručuje Nada Lazović Đoković iz vranjske PSSS, koja ističe da se gajenje gajenje kukuruza u plodoredu odražava na plodnost zemljišta, racionalnije korišćenje vode i mineralnih hraniva iz dubljih slojeva zemljišta i preventivna je uloga plodoreda u suzbijanju korova i drugih štetnih organizama. Zbog visokog učešća u strukturi setve, kukuruz se još uvek na značajnim površinama gaji u monokulturi koja nije poželjna i treba je izbegavati jer je u poslednje vreme veliki udeo monokulture kukuruza, uz konstantnu primenu herbicida istog ili sličnog mehanizma delovanja u borbi protiv korova, doprineo izmeni korovske flore u korist višegodišnjih korova.
– Najbolji predusevi za kukuruz su višegodišnje i jednogodišnje leguminoze i zrnene mahunarke lucerka, crvena detelina, stočni grašak…strna žita , krompir, travno – leguminozne smeše. Posle ovih useva zemljište je obogaćeno organskom materijom, povoljnih fizičkih osobina i po pravilu nezakorovljeno – kaže Lazović Đoković.
Đubrenje
Prinos kukuruza u najvećem stepenu zavisi od azota. Fosfor i kalijum primenjuju se isključivo na osnovu njihovog sadržaja u zemljištu i iznošenja planiranim prinosom. Prosečne potreba kukuruza u hranivima su 120 -180 kg/ha azota, 90 – 120 kg/ha fosfora i 80- 110 kg/ha kalijuma. Celokupnu količinu P2 O5 i K2O, kao i jednu trećinu azotnih đubriva potrebno je uneti pod osnovnu obradu zemljišta, dok se preostala količina azotnih hraniva primenjuje predsetveno ili u vidu prihranjivanja u toku vegetacije. U izuzetnim slučajevima, mineralna đubriva mogu se primeniti i u proleće neposredno pred sevu i to polaganjem u trake( najmanje 5cm o semena).
– Za predsetveno i startno đubrenje i prihranjivanje kukuruza najpovoljnija su azotna đubriva koja sadrže amonijačni i nitratni oblik azota (KAN, AN) dok je za osnovno đubrenje ureja. Budući da biljke kukuruza usvoje više od 50% azota i fosfora, kao i do 80% kalijuma pre ulaska u reproduktivnu fazu, neophodna je dovoljna količina ovih hraniva već na samom početku vegetacije – tvrdi Lazović Đoković i ističe da sa druge strane iako se male količine hraniva usvajaju u početnim fazama rasta, u zoni korenovog sistema je neophodna veća koncentracija hraniva, jer je koren u početku slabije razvijen, a veoma često je i zemljište po pravilu hladnije.
Predsetvena priprema zemljišta
Ona naglašava da ratari predsetvenom pripremom zemljišta treba da formiraju rastresiti sloj iznad zone semena, debljine 4 do 6cm, koji treba da obezbedi i lakše nicanje mladih biljaka, brže poniranje vode u dublje slojeve, ali i da preventivno onemogući formiranje pokorice. Primenom ove agrotehničke mere ne mogu se ispraviti greške osnovne obrade, jer i pored poravnatosti površinskog sloja veoma često dublji slojevi ostaju neujednačeni. To za rezultat ima lošiju setvu, neujednačeno nicanje i slabije ukorenjavnje. U zavisnosti od stanja parcele primenjuju se lake tanjirače, drljače ili setvospremači. Površinsku, odnosno predsetvenu pripremu je najbolje obaviti u jednom prohodu, po mogućstvu kombinovanim setvospremačem. Nakon pripreme parcele setvospremačem, poželjno je ostaviti zemljište da odstoji kraći vremenski period (bar 24 sata) kako bi se sleglo i stisli “vazdušni čepovi” između zemljišnih agregata.
Tekst: Gordana Nastić
