U selu Dragačica kod Guče u porodici Sedlarević složno žive tri generacije. Bave se stočarstvom i potvrđuju da život na selu može biti lep.
Uvek su, kažu, imali par grla goveda, ali kada su braća Sedlarević odlučili da ostanu na selu, počeli su i ozbiljno da se bave stočarstvom. Sada u dve staje imaju stotinu krava, pretežno simentalske rase. Da nahrane stoku, obrađuju oko sto hektara zemlje.
„Isplati se, može da se živi solidno. Radi se puno, ali može uz državne i opštinske subvencije može da se živi, iako je mleko dosta jeftino, ali nadamo se da će biti bolje“, navodi Milan Sedlarević.
Da dogovor kuću gradi, potvrđuju sve generacije Sedlarevića i pod istim krovom svi se dobro slažu.
„Potpomažemo se, ne gledamo ko šta radi, upadamo svaku pomoć i snaje i ja se priključujem u poljskim radovima i u kućevnim, u pripremi hrane. Znači, svi radimo složno“, kaže Vesna Sedlarević.
Jedna od snaja beogradski asfalt zamenila je selom.
„Zapravo ljudi treba da žive bez kompleksa, znači, i da ne gledaju šta drugi rade. Jednostavno da napraviš sebi život da ti bude ugodno. Da l’ ćeš živeti sa kravama, ovcama il’ ćeš živeti na Dedinju, to nije bitno“, smatra Bojana Sedlarević.
Ni najmlađi ne beže od seoskih poslova i tvrde da im se život ne razlikuje od gradskih vršnjaka.
„Imamo telefone, kompjutere, internet i sve ostalo i svi se lepo družimo i igramo“, priča Anđela Sedlarević.
U Dragačici kod Guče u ovoj porodici za primer uz šestoro odraslih je i petoro dece. Svi se poštuju i zdušno rade na imanju, uvek nasmejani jer su na svojoj zemlji i žive od svog rada.
Izvor: RTS
Foto: RTS
