Kada je Ruža Đokić na imanju na Zlatiboru, gde joj živi otac Tomislav, pre šest godina zasadila plantažu šipurka, mnogi su komentarisali da svi krče livade i njive od trnja, a ona ga sadi. Čak je i njen otac komentarisao: „Ja godinama krčim, a ti da sadiš trnje. Sadi ko sav svet maline“. Ali, Ruža je bila uporna u svojoj nameri, pa danas ubira plodove svoga rada.
„Sada ga beremo i pravimo kaše za džemove. Šipurak je lepo rodio, ima ga, pa ima i kaše. Zato može da se kaže da se njegovo uzgajanje isplati“, kaže Đokićeva, koja je pored ove kulture zasadila i 200 sadnica drenjaka.
Na ovu sadnju se odlučila kada je jedno jutro gledala emisiju o ovoj biljci u Sremskoj Mitrovici. Bez dvoumljenja sutradan se sa suprugom uputila na salaš.
„Pričali smo sa vlasnikom polja sa šipurkom. Rekao mi je da može da se gaji na Zlatiboru i to mi je bilo dovoljno. Tako smo na 1.000 metara nadmorske visine, na površini od 70 ari zasadili 1.000 sadnica. Otac je uzorao njivu i sve zasadili.“
Na komentare za trnje je sa osmehom primala. Znala je da je prve dve godine slabiji rod, a posle druge sve ide po planu – dobro je radio.
Ruža je zasadila dve sorte: polimerijana i laksa. Kaže da to nisu hibridne sorte, već divlje, a isključivo se gaje zbog ploda i branja.
„Ove sorte imaju najmanje bodlji, daju najviše ploda i vrlo malo semenki, što je bitno za preradu. Naše domaćinstvo pravi kaše od šipurka, drenjaka, kao i džemove od drugog voća“, kaže.
Prema njenim rečima uzgajanje ovog voća nije teško. Poredi ga sa uzgajanjem maline.
„Isto se kao malina sadi u redovima i razmakom među redovima, a i vezivanje je isto. Imala sam u početku problema sa zečevima, ali kada smo ogradili parcelu, taj problem je rešen. Stabla se orezuju na jesen, a isto se prska u proleće i jesen zbog bolesti. Jedina razlika od maline je što malinu moraš odmah da bereš, a sa šipurkom može da se ‘dogovorimo’. Mogu i da ga berem sedam do deset dana posle. Najbolji je za branje kada je sve u jednoj boji.“
Ruža i njeni ukućani i familija počeli su berbu 1. oktobra. Njih desetak je za ukupno tri dana (sa pauzama između) obrali svih 70 ari. U berbi su pomagali i njeni unučići, koji joj inače pomažu u svakom radu, pa i u pravljenju kaše.
„Ova sorta ne bode, pa mogu i deca da ga beru“, dodala je vredna žena sa osmehom. Plodovi naslagani u gajbice dopremaju se do njihove kuće u Sevojnu.
„Tu radim pasiranje. U prve dve godine koristila sam neku skromnu pasirku kupljenu u Valjevu, a onda sam kupila moderniju. Sada proizvodim kašu i ima tržišta – u Sevojnu, Zlatiboru, Bajinoj Bašti, Užicu…“, kaže Đokićeva.
Uzgajanje šipurka je za nju višekorisno.
„Moji roditelji koji žive tu u selu, još uvek su aktivni, pokretni. Ocu je, bez obzira šta u početku pričao, dobro došlo rada, jer je on nekad sejao hektare krompira, gajio junce… Tako sada ima sa čim da se zanima. A ja ujedno često idem na Zlatibor i sa njima provodim više vremena“, dodala je Ruža.
Cena ovog voća u zlatiborskom kraju kreće se od 80 do 130 dinara.
Izvor: Agroklub
Foto: Pixabay
