U Kragujevcu je održan 6. Šumadijski festival rakije, koji je okupio preko 40 destilerija iz cele Srbije i regiona. Iz godine u godinu domaće rakije zauzimaju sve bolje pozicije na globalnoj lestvici žestokih pića. U Srbiji se danas registrovano oko 1350 destilerija.
Aleksandar Janić iz Saveza proizvođača rakija Srbije je izjavio da se osim kvaliteta proizvodnje raste i izvoz domaćih rakija iz godine u godinu,
-Pre četiri godine izvoz je bio u vrednosti 7 miliona evra, a prema podacima za 2024. godinu, on je dostigao sumu od 16 miliona. Ove očekujemo da izvoz bude i veći. Stekli su se uslovi da uđemo u novu fazu proizvodnje, zaštite kvaliteta i geografskog porekla. Cilj je osvajanje svetskog tržišta i jačanje rakije kao našeg nacionalnog brenda – kaže Janić.
Predsednik udruženja „Šumadijska rakija“, Goran Mijailović iz Čumića kod Kragujevca, koji je i sam veliki proizvođač, kaže da je odrađena geografska oznaka za šumadijsku šljivovicu, te da za sada dve destilerije imaju rakiju sa tom oznakom, koje su puštene u prodaju.
-Osim oznake geografskog porekla, naše udruženje godinama radi na standardizaciji proizvodnje i prepoznatljivosti Šumadije i njenih rakija na tržištu – kaže Mijailović.
Najviše priznanja na ovom ferstivalu dodeljeno je destileriji Emperus iz Rače, koja je ujedno i najveći izvoznik ovog pića. Vlasnik destilerije, Aleksandar Senić, ističe da u podrum na preradu ulazi samo voće koje je komnzumnog kvaliteta i da poštuju pravilo da košticu ne stavljaju u kljuk. Na Šumadijski festvil rakije iz Stare Pazove stigao je Nemanja Mladenović i uzeo dve nagrade.
-Srem je poznat po jabučastom voću. Mislim da smo tehnologiju proizvodnje rakije od tog voća poprilično usavršili, ali uspešno se nosimo i sa šljivom, dunjom i viljamovkom. Godišnje preradimo oko 80 tona voća – kaže Nemanja.
U Šumadiji trenutno ima 26 destilerija. Nekada su domaćini na selu proizvodili rakiju onako kako su naučili od svojih predaka i kad su imali vremena, uglavnom za svoje potrebe i nešto za prodaju.
-Danas se poštuju procedure proizvodnje, kao što se poštuju u proizvodnji viskija ili konjaka. I za rakiju se koriste određeni kvasci, fermentacija je strogo kontrolisana, kazani su sada mnogo drugačiji nego ranije. Važan je kvalitet buradi za odležavanje i o tome se posebno vodi računa – kaže Zoran Stevanović, vlasnik destilerije „Stari hrast, čiju je proizvodnju u selu Žirovnica započeo nejgov otac Čeda.
Na ovogodišnjem Šumadijskom festivalu rakije predstavljena je i „Nacionalna inicijativa za unapređenje sektora proizvodnje rakije“. Ona povezujesve resore, koj ise bave celokupnim procesom proizvodnej rakije.
Tekst i foto: Biljana Nenković
