Temperatura zemljišta jedan je od presudnih faktora za uspešnu jesenju sadnju lukovica lale i trebalo bi da bude oko 15 stepeni, a dan kada sadite trebalo bi da bude sunčan i topao.
Ako hoćete da unesete dodatnu dinamiku u svoj vrt, lukovice lala možete kombinovati sa ljubičastim zumbulima, kojima će najbolje parirati žute lale.
Piše: Tanja Prolić
Da li ste znali da lale simbolizuju savršenu ljubav i da spadaju u tri najpopularnija cveta na svetu? A da su tokom 17. veka u Holandiji njihove lukovice bile vrednije i cenjenije i od samog zlata? Ovaj mnogima omiljeni cvet sadi se tokom oktobra meseca, a mi vam predstavljamo detaljan vodič kako biste izbegli greške te na proleće uživali u prekrasnim cvetovima.
Za početak je važno znati da je temperatura zemljišta jedan od presudnih faktora za uspešnu jesenju sadnju lukovica lale i trebalo bi da bude oko 15 stepeni, a dan kada sadite trebalo bi da bude sunčan i topao. Još jedan mali, ali koristan savet: lale se javljaju u mnoštvu boja zavisno od vrste, te možete kombinovati različite boje. Roze lale, na primer, idu sa onima narandžastih ili breskvinih tonova, a sa narandžastim lalama odlično će se slagati i vatrenocrvene. Ako hoćete da unesete dodatnu dinamiku u vrt, lukovice lala možete kombinovati i s ljubičastim zumbulima, kojima će najbolje parirati žute lale. Kao dekoracija u bašti, lale se gaje kao višegodišnje biljke.
Do njihove sadnje, lukovice je neophodno čuvati na prohladnom, tamnom i suvom mestu.
Zemljište i sadnja
Mesto sadnje se prvo očisti od korova i prekopa na dubinu ašova što iznosi oko 30 centimetara, zemljište je potrebno usitniti i izravnati. Zemljište za sadnju lala treba da bude bogato, humusno te je potrebno i đubrenje organskim đubrivom tokom jesenje pripreme. Preporuka je da to bude kvalitetan kompost, a korišćenje pregorelog stajnjaka treba izbegavati, jer prenosi bakteriju koja uzrokuje trulež lukovica.
Lukovicama lale odgovara crna, humusna, duboka zemlja, vlažna, ali bez dužih zadržavanja vode, što znači da ne dolaze u obzir glinovita. Lalama je potrebno obezbediti dobro drenirano tlo kako posađene lukovice ne bi istrulile. Ovo ćete postići ako u rupe za sadnju stavite sloj peska ili sitnog šljunka. Kvalitetno zemljište je jedan od odlučujućih faktora za formiranje lepih i zdravih cvetova.
Dubina rupe za sadnju treba da iznosi oko 15 centimetara, to jest treba da bude najmanje dva puta veća od same lukovice. Prilikom sadnje je važno obratiti pažnju na to da lukovice budu posađene na identičnoj dubini kako bi procvetale u isto vreme i zajedno oplemenile vašu baštu. Sade se u grupama na rastojanju od 5 do 10 centimetara. Takođe, tokom sadnje je važno obratiti pažnju na to kako se okreće lukovica: spljošteni deo se stavlja u zemlju, a šiljasti treba da bude uperen ka vrhu. Prilikom sadnje lukovice se ne pritiskaju već se samo lagano utiskuju na dno sadne jame, čime se smanjuje pritisak na korenov venac i obezbeđuje lako ukorenjivanje. Nakon sadnje ih je potrebno zaliti.
Ukoliko niste u mogućnosti da lale posadite u bašti, one se uspešno gaje i u saksijama. Savet je da tom prilikom odaberete sorte holandskih ranocvetajućih lukovica i da tri komada poređate u saksiju prečnika 12 centimetara. Takođe, preporučuje se da njihovi vrhovi budu u visini ivice saksije.
Lukovice je potrebno posuti slojem peska od otprilike 10 centimetara, a saksiju ostaviti na tamnom i umereno hladnom mestu (npr. podrum). Potrebno je da pesak uvek bude vlažan, ali ne i mokar, jer bi u tom slučaju mlade lukovice istrulile. Zbog toga se preporučuje da se na dno saksije stave šljunak ili kamenčići u cilju dobre drenaže.
Prihrana, svetlost, zalivanje
Kao što je već navedeno, zemljište za sadnju lala treba da bude bogato mineralnim materijama, a naročito kalijumom i fosforom. Takođe, ovoj biljci je potrebno dohranjivanje, a najbolje je sa njim početi kada se pojave prvi listovi.
Preporučljivo je izabrati vodorastvorljivo đubrivo sa nižim sadržajem azota i koristiti ga na svake dve nedelje. Ako pak koristite sporootapajuće đubrivo, neophodno je da znate da se ono upotrebljava u toku same sadnje i na početku svake nove vegetacije. Tada nema potrebe za dodatnim prihranjivanjem.
Ako lale uzgajamo kao višegodišnje biljke, potrebno ih je prihraniti nakon sadnje u jesen, ali i tokom svake naredne jeseni. Ukoliko to ne učinite na jesen, možete krajem zime ili početkom proleća kada se pojave prvi zeleni izdanci. Nabolje je koristiti đubrivo siromašno azotom.
I lalama, kao i većini lukovičastih biljaka, najbolje je obezbediti dobro osunčanu poziciju sa barem 6 sati dnevne svetlosti.
Najvažniji savet, kada je zalivanje lala u pitanju, jeste da ne bi trebalo da natapate zemlju kako ne biste izazvali truljenje lukovica. Važno je obezbediti optimalnu količinu vode kada su u punom cvetu i tada se preporučuje njihovo zalivanje dva do tri puta nedeljno. Kao i kod većine drugih biljaka, najbolje je u tu svrhu koristiti kišnicu.
Krajem leta zalivanje je neophodno redukovati, jer se na taj način biljkama daje signal da je vreme da postepeno uđu u fazu mirovanja i povuku hranljive materije u podzemne izdanke. Kada biljke izgube sve listove, zalivanje je potrebno skroz prekinuti. U toku jeseni i zime u zemljištu ima dovoljno vlage te nema potrebe za dodatnim zalivanjem, međutim, ako je reč o prolećnim lukovicama, valja ih zalivati tokom sušnih perioda, jer je nužna dobra hidratacija kako bi opstale i pravilno se razvijale.
