MIRNA RACKOV, OPANČARKA U SRBIJI
Opanak je odvajkada bio jedan od simbola Srbije i mnogo više od obuće. To je, zajedno sa šajkačom, izuzetno važan deo našeg kulturnog identiteta i tradicije. Jedan od čuvara te tradicije je i Mirna Rackov iz Kikinde, žena opančar u Srbiji.
Od 2009. godine Mirna ima registrovanu radnju za proizvodnju kožnih opanaka, a njeni opanci pojavili su se i u televizijskim serijama “Koreni”, “Nečista krv” kao i u filmu Lazara Ristovskog “Kralj Petar Prvi”. Za “Dobro Jutro” otkriva kako se kod nje razvila ljubav prema opancima i kako izgleda sam način proizvodnje tradicionalne srpske obuće.
Radila sam šest godina u privatnoj firmi za izradu obuće za svakodnevno nošenje. Lokalno društvo ADZNM “Gusle” došlo je sa predlogom da probamo da uradimo opanke za njih. Tada sam se prvi put susrela sa izradom opanaka, a opančarski zanat mi se u startu dopao. Ostalo je, što se kaže, istorija – sa osmehom govori za “Dobro Jutro” o svojim zanatskim počecima Mirna Rackov.
Naša sagovornica kaže da je kod izrade opanaka najspecifičniji sam izgled ove obuće, ali ne samo to:
Proizvodnja opanaka ima svoja pravila, i ima tu dosta faktora. Ručna izrada od kože, vezivanje delova kaišićima i pertlama, karakterističan šiljasti vrh, mada mnogo toga zavisi i od samog kraja odakle opanak potiče, odnosno od regionalne varijacije. Vreme potrebno za izradu jednog para zavisi od modela opanaka, u proseku od par sati, do par dana. U samoj izradi svakako je najvažnije koristiti kvalitetan materijal. Naravno, izuzetno je bitna i veština pletenja.
Otkriva male tajne opančarstva Mirna koja kaže da joj u poslu pomažu članovi porodice:
Sve je lakše uz pomoć najbližih i sada delujemo kao jedan uigrani tim. Da, naravno, ne treba da zaboravimo i ono možda najvažnije kada je reć o pravljenju opanaka – za izradu ove vrste obuće najbolja je koža od junećeg vrata i kozja koža.
Mirna Rackov ističe da zainteresovanih kupaca za njene opanke ima i da uspeva da zadovolji njihove potrebe za ovom tradicionalnom vrstom srpske obuće:
– Kupci su pretežno kulturno umetnička društva, ali i pojedinci koji opanke nose kao svakodnevnu obuću. Svakako da među njima ima i mlađih generacija koji opanke koriste kako za igranje, tako i za svakodnevno nošenje. Mene to posebno raduje, jer divno je kad mladi vole i poštuju svoju tradiciju i nasleđe.
Naša sagovornica naglašava da je svesna da je malo žena koji se bave ovim poslom ali i da je to čini još spremnijom da kreira nove modele opanaka i da im kvalitet bude uvek vrhunski.
To što sam žena i bavim se opančarstvom uopšte mi ne pada teško. Volim ovaj zanat i to je nešto što me čini srećnom. Znam da u Srbiji postoji još žena koje se bave ovim poslom, ali još uvek nisu registrovale svoje zanatske radionice poput mene – kaže Mirna.
Dodaje da se nada da će svi zainteresovani koji vole opanke moći da vide njene radove i da se upoznaju sa lepotama srpske tradicije.
Moji opanci se mogu videti na različitim sajmovima, kao i folklornim seminarima širom Srbije. Za sada ne planiram izložbu opanaka, ali nikad se ne zna – zaključuje jedina registrovana opančarka u Srbiji Mirna Rackov.
Piše: Srećko Milovanović
