Dok se u vegetaciji povrće šepuri u baštama na otvorenom, zimi su tuneli i plastenici mesta u kojima prkosi mrazu. Najčešće su negrejani, jer to se malim baštovanima jedino isplati, ali je u takvom prostoru ograničen broj vrsta koje mogu da se gaje. Ne samo zbog temperature, već i zbog svetlosti. U ovom periodu u baštama pod krovom gaje se spanać, salata, rukola i mladi luk. Iako imaju skromne zahteve, za kvalitetan rod i njima valja ugoditi.
Najveće greške se prave u prihrani i zalivanju. Da ne biste pogrešili, preporučujemo da upoznate njihove ćudi i zahteve. Ovo povrće ne traži puno hraniva, iako neka imaju ključnu ulogu u njihovom pravilnom rastu. To su azot, fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum ali i mikroelementi gvožđe, cink i bor.
Smanjiti unos azota
Azot (N) je važan za rast i razvoj lisnatog povrća poput spanaća i salate. Nedostatak ovog elementa usporava rast i dovodi do žutila listova. Fosfor (R), podržava razvoj korena što je važno u uslovima niskih temperatura, dok kalijum (K) jača otpornost na stres i hladnoću, poboljšava kvalitet listova i skladištenje vode u tkivima. Kalcijum i magnezijum pomažu u održavanju njihove strukture i zelene boje listova. Od mikroelementa, gvožđe, cink i bor su neophodni za vitalne procese, naročito kod rukole i mladog luka.
U hladnim proizvodnim uslovima treba pažljivo odabrati način prihrane kako bi se izbeglo oštećenje biljaka i stvorila se mogućnost da ih nesmetano usvajaju. Organska đubriva su odličan izbor za zimsko povrće, jer polako otpuštaju hranljive materije i poboljšavaju strukturu zemljišta, čine ga rastresitijim i propusnijim za vodu i vazduh. Kompost se može dodati u zemlju pre setve ili sadnje, kao osnovna prihrana i, kao i sva organska đubriva, pruža stabilno oslobađanje hranljivih materija. Humus od glista (vermikompost) je takođe odličan za lisnato povrće. Unosi se u površinski sloj zemljišta ili koristi u obliku tečnog rastvora za zalivanje. Pepeo od drveta sadrži kalijum i fosfor, ali ga valja koristi pažljivo kako ne bi promenio rN vrednost tla. Kada se koristi rastvoren u vodi za zalivanje, to se radi pažljivo da ne dospe na listove.
Kada je reč o mineralnim đubrivima, treba imati na umu da biljke u hladnim uslovima često sporije usvajaju hranljive materije iz zemlje. Otopljena đubriva koja se dodaju kroz sistem za navodnjavanje ili folijarno, preko listova, su efikasnija opcija. Kada se koriste kombinovana NPK đubriva treba birati ona s većim procentom kalijuma i fosfora, npr. 10-20-20. Kalcijum-nitrat je takođe dobar izbor, jer biljkama pruža brzo dostupni azot i kalcijum, što ih jača u uslovima niže temperature.
U hladnim danima kada korenje slabije i sporije usvaja hranljive materije, folijarna đubriva su odličan izbor, a stručaci preporučuju da im se obavezno doda i rastvor mikroelemenata.
Aminokiseline pomažu biljkama da prebrode stres niskih temperatura i ubrzavaju rast, dok im ekstrakti algi dižu otpornost na niže temperature i jačaju imunološki sistem.
Šta kojem povrću najviše prija
Pravilo je da se povrće prihranjuje ujutru, jer su temperature tokom dana više, pa će biljke bolje usvojiti i koristiti hraniva. Zimsko povrće ima sporiji metabolizam, zato su mu potrebne male, ali česte doze hraniva. Prekomerno đubrenje može prouzrokovati stres korena i nakupljanje soli u zemljištu. Optimalan rN za povrće koje se gaji tokom zime je 6,0 do 7,0. Po potrebi, on se može korigovati, na primer dodavanjem dolomitnog kreča za povećanje, ili sumpora za snižavanje tih vrednosti.
A, šta kojem povrću posebno prija?
Spanać voli umereno plodno zemljište bogato organskom materijom. Prihranjujte ga kalcijum-nitratom svakih 10 do 14 dana, izbegavajte previše azota, jer može dovesti do nakupljanja nitrata.
Salata je osetljiva na nedostatak kalcijuma i to se odmah vidi na vršnim listovima koji trunu. Da bi se to izbeglo, treba je folijarno prihranjivati kalcijum-nitratom. Prija joj kombinacija organskog komposta s mineralnim đubrivima koja postepeno otpušta hraniva.
Mladom luku je potrebno više kalijuma za razvoj čvrstih stabljika. Preporučuje se da se zaliva svakih petnaestak dana rastvorom NPK đubriva u kojem je odnos hraniva 10-20-20 Pazite na zalivanje, jer zemljište treba da bude vlažno, ali ne i prevlažno.
Rukola je brzorastuće povrće zahteva dobar balans azota i kalijuma. Folijarno prihranjivanje rastvorom morskih algi pomaže boljem rastu.
Preporuka je da se povrće redovno pregleda, da se prate boja i stanje listova. Žuti listovi često ukazuju na manjak azota, dok crvenkasti tonovi mogu biti znak nedostatka fosfora. U većim plastenicima bi bilo poželjno da se uradi analiza zemljišta kako bi se precizno prilagodile doze hraniva.
Iako plastenik nije grejan, tokom toplijih dana bi ga trebalo provetravati kako bi se smanjila vlaga i sprečio razvoj parazita, prouzrokovača bolesti.
„Malč jorgan“ pomaže mikroorganizmima
Iako se gaje bez dodatnog zagrevanja, tokom zimske proizvodnje povrća biljkama prija i „malč jorgan“ od organskog materijala kao što su slama, suvo lišće koje ne sme da potiče sa biljaka koje su tokom vegetacije bile zaražene. Malč prvenstveno treba da zaštiti zemlju od smrzavanja i tako pomaže mikroorganizmima da ostanu aktivni, što je ključno za razgradnju organske materije i dostupnost hraniva.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
