Parcela „kadarke“ s poseda Maurerovih, zasađena 1880. godine smatra se najstarijim aktivnim vinogradom ove vrste na svetu. A, stari čokoti manje rađaju od mladih, ali zato daju mnogo veći kvalitet

Kada novinari hoće da predstave i opišu Oskara Maurera, vinara iz Hajdukova, upotrebiće slikovite izraze „poslednji romantik naše vinske scene“, „čarobnjak sa severa Bačke“, sve u želji da opišu stare, autohtone sorte koje gaji u svojim vinogradima i njegov organski pristup vinarstvu koji u poslednje vreme ima sve više sledbenika i kod nas.

U razgovoru za „Dobro jutro“ pitamo ga šta danas znači prirodan način obrade vinograda i organska proizvodnja vina? Da li je tržište spremno da to prepozna i nagradi?

– Uvek su ekologija i priroda bile veoma važne za mene, tako da mi je bilo sasvim normalno da 1994. godine kada sam, kao četvrta generacija u svojoj porodici, počeo da se bavim vinogradarstvom, da to bude u simbiozi s prirodom. Koliko se to isplati ili ne u ono vreme to za mene nije bilo značajno pitanje. Sada je važno i ispostavilo se da može da se isplati. Znači, mogu da radim ono što volim iz srca i da korektno živim od toga…

Još uvek ima malo organskih proizvođača koji žele da kroz vino pokažu teroar, ne tehnologiju i aditive, nego ono šta je priroda uspela da uradi u vinogradu. Mi upravo to hoćemo da ponudimo ljudima, bez šminke i aromatizovanja. Imamo dosta vina u koja čak ni vinobran ne stavljamo i takva vina se izvoze. Mi smo bili prva vinarija sa ovih balkanskih prostora koju je prepoznala čuvena Isabelle Legeron, koja je „Master of Wine“ i na zajedničkoj etiketi mi izvozimo na Zapad. To je ogroman rezultat koji bi mogli i drugi naši proizvođači da iskoriste. Jer, ako je jedan uspeo da se probije i da tamo plasira vino, uspeće i još neko. Mada, treba prihvatiti puno rizika u proizvodnji vina kada se to radi na prirodan način, ali mislim da je to naša budućnost…

Parcela „kadarke“ s poseda Maurerovih, zasađena 1880. godine, smatra se najstarijim aktivnim vinogradom ove vrste na svetu. U čemu je tajna vina napravljenih od grožđa sa starih vinograda, pitamo našeg dimaćina?

To je najstarija kadarka na svetu, ali među svojim vinogradima imamo još nekoliko koji su stari sto ili oko sto godina… Ti stari vinogradi daju sasvim drugačiji kvalitet u odnosu na mlade vinograde. Mladi čokoti daju vino koje sadrži mnogo voćnih aroma, to vino je veoma pitko, a stari čokoti daju vino koje ima svoju strukturu, težinu i dubinu, posle svakog gutljaja još par minuta osećamo ukuse, zato što njihov koren probija nekoliko slojeva zemlje na 20-30 metara… Stari čokoti daju mnogo manji prinos od mladih, ali zato daju mnogo veći kvalitet.

Oskar Maurer proizvodi u malim serijama, jedino se kod njega mogu naći neke sorte kojih nema nigde više u Srbiji… Pitamo ga zato da li je biznismen ili kolekcionar?

-Možda više kolekcionar, ali pre svega, ja samnaslednik. Odlučio sam da neću biti taj koji će uništiti ono što su naši preci ostavili za nas. Uvek sam gajio poštovanje prema starim, autohtonim sortama i znao sam da je to za nas sačuvana priča. Ako ne znamo da poštujemo naše stare sorte, to znači da ne znamo da poštujemo ni ljude koji su ovde pre nas živeli i gajili lozu.

Kada se u odnos stave cena i kvalitet, očigledno je da Maurerovi nemaju nameru da se od vina obogate. Koja je to poslovna filozofija?

Vinogradarstvo i vinarstvo nije takav zanat gde može brzo da se obogati. Ni na dugi rok ne može da se obogati, ali može dobro da se živi.

Pretežno izvozimo vino, jedina smo vinarija u Srbiji koja izvozi u takve zemlje, u restorane koji imaju „mišelin“ zvezdice, uspeli smo da plasiramo svoje vino uz vrhunsku gastronomiju… Na žalost, u Srbiji vina koja bi trebala da koštaju od 300 do 500 dinara, zapravo se nude po ceni od 500 do hiljadu dinara. Obično su to tehnološka vina od internacionalnih sorti koja sigurno po tim cenama ne bismo mogli izvoziti. Znači, moramo da menjamo način razmišljanja, jer se na ovaj način ne razvija vinska kultura, zato što kupovna moć našeg potrošača to ne dozvoljava… Mojoj vinariji je cilj da komšija iz naše ulice može da dođe i kupi naše vino. Da ne moramo svo svoje vino da prodajemo u bogznakakvim restoranima i da i takozvani obični ljudi koji žive od svoga rada, da mogu da piju Maurer vino.

Za kraj pitamo našeg domaćina kako doživljava poslovni uspeh u vinarstvu danas i ovde?

– Poslovni uspeh ne mogu da gledam kroz novac: moj najveći poslovni uspeh je što sam dokazao da je ono što smo nasledili – prava vrednost… Niko iz sveta neće kupovati naša vina samo zato što kod njih ne postoji takva sorta koja ne može da se uporedi s našim vinima, već zbog njihovog kvaliteta. A još veći uspeh će biti da uspemo da doprinesemo širenju vinske kulture kod nas i zato nam nije teško da držimo jako mnogo degustacija vina… Želja nam je da naša vinska kultura napreduje u pravcu razumevanja organskog vinarstva.

         Aleksandar Đivuljskij