Na teritoriji Zaječara zasadi višnje se nalaze u fazi kraj cvetanja: sve latice opale.
Vizuelnim pregledom zasada višnje uočeno je prisustvo larvi žilogriza (Capnodis tenebrionis) kao i oštećenja prizemnog dela stabla.
Topla i suva leta, kao i blage zime i neadekvatna zaštita zasada, pogodovale su intenzivnijem širenju ove štetočine. Štete mogu biti od sušenja i propadanja pojedinih stabala do sušenja celog zasada. U našoj zemlji najveće štete pravi u zasadima višanja, a napada i trešnju šljivu, breskvu, kajsiju i badem.
Žilogriz pripada redu tvrdokrilaca, telo im je crne boje dok je vratni deo sive boje dužine 2 do 3 cm. Larve su bledo žute boje pljosnatog oblika, s jaja su ovalnog oblika bele boje.
Žilogriz prezimljava kao larva ili imago, ima jednu generaciju u dve godine. Imago se javlja u proleće i u početku boravi na korovskim biljkama dok voće ne olista. Nakon što pređe na koštičavo voće kreće sa dopunskom ishranom peteljkama i oštećuje koru mladara. U godinama kada se pojavi veći broj imaga štete mogu biti veće naročito u mladim zasadima. Period polaganja jaja je razvučen i traje od juna do avgusta. Jaja polaže u blizini korenovog vrata ili u zemlju oko stabla. Odmah nakon piljenja larve se ubušuju u koren. Larve prelaze iz tanjih u deblje delove korena i na kraju završe u korenovom vratu pričinjavajući velike štete na korenu. Napadnute biljke se slabije razvijaju, a lišće i plodovi su sitniji.
S obzirom da veći deo života provodi u korenu i prizemnom delu stabla suzbijanje žilogriza je teško.
U cilju zaštite od ove štetočine preporučuju se sledeće mere:
– ne treba zasnivati nove zasade na mestu iskrčenog voćnjaka bar tri godine i treba koristiti zdrav sadni materijal,
– pri sadnji novih zasada u svaku jamicu treba uneti neki od granularnih insekticida registrovanih za ovu namenu,
– navodnjavanje i češća obrada zemljišta doprinose visokoj smrtnosti larvi,
– zaražena stabla treba izneti iz zasada i spaliti,
– zaštita zemljišta i prizemnog dela stabla PVC folijom u cilju sprečavanja polaganja jaja (maj-jul),
– mehaničko sakupljanje odraslih jedinki i postavljanje lovnih klopki (posude svetlijih boja sa voćnim sokom) u cilju smanjenja populacije imaga,
– prvih godina razvoja voćaka tretiranje zemljišta do 1m oko stabala insekticidima uz njihovu inkorporaciju u površinski sloj u periodu piljenja larvi,
– suzbijanje imaga insekticidima u toku dopunske ishrane, a pre polaganja jaja.
Izvor: Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja
