Sveti Vasilije Ostroški rođen je u selu Mrkonjići, u Popovom polju u Hercegovini, odakle je otišao u trebinjski manastir Uspenija Presvete Bogorodice, gdje se zamonašio i započeo život podvižnika. Kao episkop zahumsko-hercegovački i skenderijski živeo je u manastiru Tvrdošu, služeći pravoslavnoj veri i ćuvajući svoje vernike od turskih svireposti.

Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog, gde je nastavio podvižnički život i gde se upokojio 1671. Manastir je dobio ime po brdu koje se uzdiže iznad njega i podeljen je na Gornji i Donji Ostrog, gdje vernici dolaze na poklonjenje svetitelju, posebno na praznik Duhova, 50 dana po Vaskrsenju. Manastir Ostrog, čije su svetinje vekovima zidali verni priložnici, ne može se meriti po arhitekturi i freskama s velikim srednjovekovnim manastirima, ali im je ravan po duhovnoj snazi.

Ubrzo posle smrti svetitelja, ljudi su počeli da dolaze na njegov grob kako bi se iscelili i našli utehu. Bio je smatran za sveca još tokom života, a kako je vreme odmicalo posle njegove smrti, kult je sve više i više jačao.

Postoji verovanje da će onima koji se zavetuju da će na Svetog Vasilija otići na Duhove u manastir Ostrog, bolest ili bolest nekog njihovog najmilijeg nestati. Parovi koji ne mogu da imaju decu uzimaju zrna loze koja raste u blizini moštiju jer se veruje da će posle 40-dnevnog posta i uzimanje zrna, potomstvo dobiti.

Dobro je i odneti ulja, tamjana i pamuka da sa sobom ponese i da to ostavi kod sveca „da prenoći“. Pamuk, ulje i tamjan koji su nošeni na Ostrog treba čuvati za teške trenutke ili bolest.

Po narodnom verovanju, na ovaj praznik ne bi trebalo raditi teške poslove, ali valja da se očisti kuća, kako bi, veruje se, čitave godine u domu vladali harmonija i mir.

Iako se sveci ne porede, Sveti Vasilije Ostroški se smatra jednim od najvećih svetitelja u SPC, jer njegove mošti obilazi hiljade vernika svakodnevno, a svakog 12. maja manastir Ostrog bude premali da primi sve vernike koji dođu na poklonjenje.