Kako bi se obezbedio dobar start useva, pred setvu je važno sprovesti mere u skladu sa principima integralne zaštite bilja (IPM). One doprinose zdravom razvoju biljaka, smanjuju rizik od bolesti i štetočina i omogućavaju racionalniju i ekonomičniju proizvodnju.
Optimalan rok setve
Rana setva – povećava rizik od napada lisnih vaši i cikada (prenosioci virusa žute patuljavosti ječma, virusa kržljavosti pšenice).
Kasna setva – povećava rizik od slabijeg bokorenja i lošijeg prezimljavanja.
Sa aspekta zaštite bilja, naša preporuka je da ratari ne ulaze prerano u setvu jer takvi usevi godinama unazad zbog trenda toplih jeseni budu više izloženi napadu lisnih vaši i cikada, a posledično i riziku od virusnih oboljenja.
Plodored – najvažnija mera prevencije
Ne sejati pšenicu na istoj parceli više godina zaredom. U monokulturi postoji rizik od nagomilavanja patogena i zemljišnih štetočina.
Ni kukuruz nije dobar predusev, naročito u regionima gde se godinama javlja crvenilo kukuruza. Ovu bolest izaziva Stolbur fitoplazma, protiv koje nema direktnih mera zaštite – dostupne su samo preventivne. Fitoplazmu prenose cikade koje, ako se pšenica poseje na kukuruzište, mogu da nastave svoj razvoj. Zato se proizvođačima u ugroženim regionima preporučuje da ne seju pšenicu posle kukuruza, kako bi se prekinuo razvojni ciklus cikada i smanjio rizik od pojave bolesti u sledećoj godini.
Dobri predusevi su: leguminoze, uljana repica, krompir.
Obrada zemljišta
Duboko oranje i zaoravanje biljnih ostataka smanjuje infektivni potencijal patogena i uništava mesta prezimljavanja insekata.
Dobro pripremljeno zemljište obezbeđuje ravnomerno nicanje i brži početni porast pšenice.
Seme
Koristiti deklarisano seme poznatog porekla.
Ishrana biljaka
Pre setve je poželjno uraditi analizu plodnosti zemljišta. Na osnovu rezultata, unosi se samo potrebna količina hraniva, čime se postiže racionalna i ekonomična ishrana biljaka.
Izvor: PIS Srbija
