U martu najčešće počinje povrtarska sezona na otvorenom i postoje tri roka setve ili sadnje. U ovom periodu, rečima Tatomira Srđanova, se seje samo crni luk, a kada govorimo o ratarskim kulturama, za dan do dva kreće setva šećerne repe.
– Crni luk se sadi kada temperatura zemljišta dostigne od +2 do +3 stepeni Celzijusa, što je u Srbiji obično početkom marta. Luk može da se sadi iz arpadžika koji je i najraprostranjeniji, kao i iz semena rasada. Kako bi luk nikao potrebno je oko 20 do 25 dana – objašnjava Srđanov.
Proizvodnja mladog luka iz arpadžika je i najčešći način proizvodnje, jer je na taj način omogućen brži rast biljke. S druge strane proizvodnja luka direktno iz semena koristi se mahom za sejanje specifične sorti luka, koje imaju brz rast i brzo obrazovanje listova.
-U prvoj dekadi marta mogu da se poseju i blitva, spanać, grašak, šargarepa, celer, salata i čičoka. U drugoj dekadi da otvorenom se seju najčešće rotkvice, celer, peršun, paštrnjak i mirođija, a u troćoj keleraba, kupus i kelj – kaže sagovornik.
Početak marta je dobar period i za rasad sezonskog povrća poput prokelja, kupusa, brokolija, paradajza, karfiola, paprika, krastavaca dinja, lubenica i patlidžana.
Za rasad bi trebalo pripremiti sandučiće sa mešavinom peska i zemlje, zatim rasporediti seme i blago ga nabiti u zemlju, uz obavezno zalivanje. Ovako pripremljen rasad ostaviti na osunčanom i toplom mestu do isklijavanja. Sandučići se preventivno mogu pokriti providnom folijom ili celofanom, kako bi se obezbedila što veća vlažnost i toplota, radi boljeg klijanja. Međutim, tada je neophodno i često provetravanje, jer ovakvi uslovi pogoduju i patogenim organizmima.
Kada je reč o zaštiti bilja, Tatalović ističe da se u tako ranom periodu povrće ne tretira, ali ono što bi svakako moglo da pomogne jeste da se prilikom izbora povrtarskih kultura biraju otporne sorte, kao i da se koristi seme najboljeg kvaliteta i klijavosti koje bi po pravilu trebalo da je dezinfikovano.
– Povrtari već dobro znaju da je pre setve neophodno ukloniti prošlogodišnje biljne ostatke, koji mogu poslužiti kao izvor bolesti. Zato je bitno da se u ovom periodu uništava korov, da se okopava i da se redovno obilaze usevi. Ukoliko se primete neki simptomi bolesti, te biljke bi trebalo ukloniti, kao i njihove delove na kojima se primete simptomi – kaže Tatalović.
Inače, ovaj mesec je idealan i za pripremu zemljišta za sadnju u aprilu. Zemljište može da se izašovi ili okopa motikom, u zavisnosti od tipa zemljišta, odnosno zbijenosti. Ukoliko je površina veća preporuka je da se zemlja obradi poljoprivrednim mašinama. Pre okopavanja trebalo bi staviti tanak sloj pregorelog stajnjaka, a zatim i prekopati, ili ga nakon okopavanja obogatiti mineralnim đubrivom. Ako se kojim slučajem sadi na peskovitom i rastresitom zemljištu bilo bi poželjno da se preko njega rasporedi sloj humusa, treseta ili pregorelog stajnjaka. Tek nakon tog koraka, trebalo bi prekopati, pošto se na taj način popravlja fizička struktura zemljišta, a ujedno se zemlja bogati mineralnim sastojcima.
Ljiljana Milovanović
Foto: shutterstock
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
