Paprika je jedna od najznačajnijih povrtarskih biljaka u svetu, a i kod nas. Postoji veliki broj sorti koje se razlikuju po boji, obliku, veličini, aromi, stepenu ljutine, nameni… U odnosu na veličinu ploda i primenjenu selekciju paprike se dele na krupnoplodne, sitnoplodne i tabasko. U okviru krupnoplodnih i sitnoplodnih selekcija razlikuju se tipovi od kojih svaki ima mnogo sorti. Većina sorti koje se gaje kod nas spada u krupnoplodne, a najzastupljenije su selekcije tipa babure, kapije, roge, paradajz paprike i začinske. Prema nameni, podeljene su na selekcije za svežu potrošnju, preradu, sušenje, a ima i onih za višenamensku upotrebu, što ih čini veoma ekonomičnim.
U našoj zemlji najviše registrovanih sorti je u tipu babure. Plodovi su krupni, mesnati, mlečnobeli ili svetlozeleni u tehnološkoj, do crveni, tamnozeleni, ljubičasti u fiziološkoj zrelosti. Prizmatičnog su oblika, sa ri-četiri vrha ili kupasti s jednim vrhom. Veoma su ukusni kao sveži, a dobri su i za preradu.
U tipu kapija su selekcije koje se koriste kao sveže, ali i za pečenje, pripremu zimnice ili ajvara. Plodovi su spljošteno-kupastog oblika, mesnati, krupni, u tehnološkoj zrelosti svetlozeleni do tamnozeleni, a u fiziološkoj poprime crvenu boju. Paprike roge dobile su naziv po obliku koji podseća na rog krave. Plodovi su duguljasti, mogu dostići dužinu od 20 do 30 cm, uglavnom glatki, poneki su i malo naborani. Postoje žute, zelene i crvene roge. Najčešće, ova vrsta paprika gaji se na otvorenom polju, ali može dobro uspevati i u plastenicima. Pretežno se koristi za turšiju, ajvar ili kao sveže povrće, retko se suše. Generalno, paprike roge nisu ljutog ukusa, ali može se desiti da se, kada insekti obavljaju posao ukrštanja, naiđe i na neku ljutu.
Rotund ili paradajz paprike, kako im i ime govori, oblikom podsećaju na paradajz. Boja je svetlozelena ili mlečnobela u tehnološkoj, odnosno crvena u fiziološkoj zrelosti. Upotrebljavaju se najčešće za pripremu zimnice.
U svetu paprika postoji mnogo divljih populacija, ali i selekcionisanih sorti i hibrida:
Dukat – spada u hibridne roge. Ima tvrdo i veoma hrskavo meso. U odnosu na druge selekcije njeno meso je veoma tanko, i nije najpogodnija za svežu upotrebu jer se lomi. Međutim, to je jedna od najslađih paprika kod nas. Fino se prži i dinsta, a prijatan ukus se posebno ističe u salatama. Veoma je rodna po biljci može sa se ubere i po tri kilograma plodova. Odlično uspeva i u plasteniku, i na otvorenom polju. Potrebno joj je dosta vode, kao i prihrane i okopavanja. Ova paprika je zelene boje, a kada sazri postaje žutocrvena.
Kameleon – takođe hibridna sorta, sazreva veoma rano. Plod je izduženog oblika i prilično slatkog ukusa. Spada u nove hibride, ali se kvalitetima već izborio za čelno mesto na našoj sortnoj listi.vBiljke su robustne, sa snažnim, bujnim granama. Plod je težak oko 120 g, a dugačak petnaestak centimetara. U punoj zrelosti dobija lepu crvenu boju. Prilično je otporan na bolesti.
Delfina – kvalitetna sorta paprike roge. Njeni dugački plodovi pre pune zrelosti imaju svetlozelenu boju, a kad sazru, postaju crveni. Obično su dugi do 20 cm. Ova selekcija ima ukusno, debelo meso, posebno kada se gaji u zatvorenom prostoru. Ubraja se u jednu od najmesnatijih sorti. Veoma je rodna, daje i do 50 tona po jednom hektaru. Pogodna je za svežu upotrebu, salate i razne vidove prerade.
Amfora – ima veoma krupne, pljosnate plodove blago zakrivljenog vrha, dužine od 12 do 15cm. Meso je kvalitetno, debljine do 6mm, dok je težina ploda oko 150 grama. U tehnološkoj zrelosti plodovi su intenzivno zeleni, dok su u botaničkoj jarko crveni. Ova sorta je pogodna za pečenje, upotrebu kao sveža, za pripremu turšije, ajvara. Podjednako dobro rađa u plastenicima i na otvorenom polju.
Amanda – sorta koja se ubraja u polubabure sa zašiljenim vrhom. Plodovi su prilično teški i vise na izdržljivoj stabljici. Dok ne sazru su beli, a kasnije poprimaju crvenu boju. Odlična je za svežu potrošnju i preradu, ali sazreva rano pa se koristi uglavnom kao sveža. U povoljnim uslovima daje visok prinos, do 50 tona po hektaru.
Ami – špicasta babura. Proizvođači je nazivaju nekrunisanom kraljicom svoje vrste. U početku zrenja plodovi su svetli, a u botaničkoj zrelosti poprimaju jarkocrvenu boju. Prilično je tolerantna na mnoge bolesti, pa se može gajiti u sistemu organske poljoprivrede, a dobro podnosi i niže temperature. Nije jako zahtevna u pogledu uslova sredine, jedino traži dosta vode.
Slonovo uvo – veoma slatka paprika od koje se pravi ajvar, priprema turšija, a ukusna je i kao sveža. Plodovi su veoma krupni, mesnati, teški 150 do 250 grama. Zbog velike težine vise na biljci. U fiziološkoj zrelosti zelena boja ploda prelazi u crvenu. Veoma je otporna na uslove sredine i tolerantna na izazivače mnogih bolesti. Redovno rađa, a prinos je i do 60 tona po hektaru.
S. M.
Dobro jutro broj 539 – Mart 2017.
