Paprika paradajzara je najbolja sorta za spremanje zimnice. Mesnata je, ukusna, a kisela ili punjena drugim povrćem, ostaje hrskava. Ove sorte paprike po izgledu podsećaju na paradajz i imaju zbijeniju i deblju strukturu mesnatog dela. Zbog oblika su teške za pečenje, pa najčešće završavaju u turšiji.
Paradajz paprike su zapravo vrsta zelenih, ali pojedine sorte u zrenju dobijaju žutu, narandžastu ili crvenu boju pokožice. Obično su malih dimenzija, od nekoliko centimetara pa najviše 15 do 20 cm. Veće od ovih teško se nalaze na biljkama koje odlikuje velika bujnost.
Istisnula čuvenu somborku
– Ove paprike imaju debelo i kvalitetno meso. U zimnici ostaje hrskavo i čvrsto, i zbog toga je svi vole u turšiji. Mogu se ostavljati cele, čak i sa semenkama unutra, sa samo odsečenom drškom, a mogu i da se seku na polovine i četvrtine. Paradajzara je u poslednje vreme zamenila somborku, čuvenu papriku koja se ostavlja sa sirom ili pavlakom, jer nije ljuta, a ima sličnu strukturu. Može i da se bari, pa da se ostavlja u tegle. Jedino je pečenje ove sorte teško zbog okruglog oblika – kaže Milena Rajković iz okoline Kragujevca koja godinama ostavlja paradajzaru za zimu.
Paradajz paprika ima još jednu pogodnost u odnosu na druge sorte paprike. Ona u povrtnjaku opstaje do oktobra, pa zimnica može da se pravi kad se pozavršavaju svi drugi poslovi.
Milena dodaje da za paprike u pavlaci ova paradajzara može da se nasecka već kisela i da se pravi po potrebi. Ova sorta paprike može da se ostavlja i u klasičnoj turšiji, sa ostalim povrćem i da zameni zelenu šilju. Pripremaju je za zimu i kao peglanu papriku, kao i u šarenim salatama. Domaćice tvrde da jedino nije pogodna za ajvar.
Obilan rod i ujednačeno zrenje
Zbog svoje velike primene u pravljenju zimnice, paradajzara je sve češća i zastupljenija na njivama i u plastenicima. Povrtari kažu da nema velikih poteškoća u njenom gajenju, čak i kod početnika. Daje obilan rod koji ujednačeno stiže na zrenje.
Pogodna je i zbog toga što, čak i zrela, može još dve nedelje ostati na biljci, odnosno berba može da počne kada se nađe vremena za pripremu zimnice. Čak i ubrana, paradajzara dugo može da stoji zbog jake i čvrste pokožice. Sorte koje daju crvene plodove mogu se brati dok su zelene i stajanjem će poprimiti svoju, karakterističnu boju.
U paprike paradajzare spadaju i varijante beličastih i bledo – žutih plodova. One vremenom mogu da dobiju tamno – žutu ili blago narandžastu boju. Nešto su većih dimenzija u odnosu na crvene sorte i delimično podsećaju na baburu. Takođe imaju debelo meso, ali tanku kožicu, hrskave su i blagog su ukusa. Osim za zimnicu mogu da se koriste i u pripremi sezonskih kuvanih jela. Sama biljka raste u visinu do 40 centimetara, stablo je veoma razgranato i daje obilje plodova.
Paradajzara u turšiji
Sastojci:
- 5 kg paprike,
- 4l vode,
- 150 g soli,
- 300 g šećera
- 1 l sirćeta
- 1 vinobran,
- 1 konzervans,
- biber u zrnu.
Priprema:
Sve sastojke pomešati i razmutiti u vodi. Paradajzarama odseći deo drške do samog mesa, ali da ostane „cvet“. Izbockati ih viljuškom na nekoliko mesta. Poređati u šerpu, naliti presolac, pritisnuti tanjirom i ostaviti da prenoći da paprike upiju tečnost. Sutradan ređati paprike u tegle, doliti po potrebi presolac i povezati tegle.
Tekst i foto: Biljana Nenković
