Drvo paradajza (Tamarillo) je zanimljivo tropsko voće koje daje crvene ili narandžaste plodove slične paradajzu. Može se gajiti u većoj saksiji i unositi u kuću tokom zime. Pored svojih zanimljivih karakteristika, veoma je laka za gajenje. Reč je o višegodišnjoj biljci koja u našim klimatskim uslovima preko zime mora da se gaji u zatvorenom prostoru, jer izmrzava na temperaturama ispod nule. Potiče iz Centralne Amerike, a proučava se i kao voćna vrsta, a latinski naziv je Cyphomandra betacea. Razmnožava se iz semena koje teško niče obično tek 21 dan posle setve. Klija na 25 do 28 stepeni i traži hranljiv supstrat.
Biljka je veoma slična plavom patlidžanu sa mnogo krupnijim listovima. Prve godine posle sadnje razvija stablo s listovima, a kada dostigne visinu od jednog metra počinje da se grana. Na granama počinje da cveta u grozdovima od 10 do 20 cvetova. Plodovi stižu za berbu za dva meseca od oplodnje. Bere se sukcesivno, kad plod iz zelene pređe u narandžastu boju. Ima sorti sa različitom bojom ploda: belom, crvenom, žutom. Plod je sočan, mesnat, s pregradama, nešto između paradajza i fizalisa. Mnogo je hranljiviji od paradajza i sadrži 10 do 12 procenata suve materije, ima dosta šećera i vitamina C. Može da se konzumira sirov u salatama, ili kuvan u varivima i ima veoma specifičan ukus i miris.
Teškoću u gajenju predstavlja osetljivost na lisne vaši zbog kojih mora često da se prska. Na mednoj rosi koju luče lisne vaši razvija se neparazitna gljiva čađavica koja dovodi do sušenja i opadanja listova.
Kada se posadi u veliku saksiju, za dve godine može da poraste do 2,5 metra. U jesen treba da se unese u toplu i svetlu prostoriju, a po prestanku opasnosti od mrazeva može se izneti napolje. Živi maksimalno 8 godina, i u poslednjoj vegetaciji tamarilo treba presaditi u baštu i dozvoliti da se maksimalno razvije i donese dobar prinos. Osim ovih, manje poznatih, ali izuzetno dekorativnih vrsta, na okućnicama se često mogu videti i naši već stari znanci. Među njima je carsko drvo Paulovnija tomentosa, jedna od najbrže rastućih biljaka na svetu, sa krupnim ljubičastim cvetovima, vrlo otporna i pogodna za sadnju širom Srbije. Seme zahteva hladnu stratifikaciju pre klijanja. Odomaćene su i razne sorte kivija, nar (Punica granatum), indijanska banana (Asimina triloba), feijoa (Feijoa sellowiana)…
Piše: Svetlana Mujanović
Foto: Freepik
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
