Na osnovu načina prenošenja polena razlikujemo entomofilne voćke, odnosno voćke čiji se polen prenosi insektima i anemofilne čiji se polen prenosi vetrom. Skoro sve voćne vrste, osim oraha i leske, su entomofilne. Njihovi cvetovi su svojom građom i sekretom koji luče primamljivi za insekte koji, kretanjem od cveta do cveta, prenose i njegov polen. Insekti na taj način stvaraju uslove za oplodnju.
Najaktivniji prenosnik polena voćaka je medonosna pčela. U znatno manjem obimu ovu ulogu obavljaju drugi insekti: solitarne pčele, bumbari, muve, tvrdokrilci i sl. Prema mnogim ispitivanjima, u oprašivanju voćaka pčele učestvuju sa 75 do 90 procenata, a ostatak se odnosi na druge insekte.
Dok se voćke zaprašuju, pčele ne smeju da lete
Pčela ima osobinu da pri skupljanju nektara posećuje cvetove iste vrste, za razliku od drugih insekata koji posećuju istovremeno cvetove raznih zeljastih i krošnjastih vrsta.
Uspešno posredovanje pčela i bumbara u oplodnji voćaka zavisi od nekoliko faktora: udaljenosti od voćnjaka i jačine pčelinjih društava, povoljnosti klimatskih uslova za njihov rad, međusobne udaljenosti stabala sorti iste vrste koje se međusobno mogu oplođavati. Pčele nerado napuštaju košnicu u danima kada su temperature ispod 10 °C, njihova aktivnost počinje na temperaturi iznad 15 ºC, a najaktivnije su pri temperaturama od 21 ºC.
U voćarskoj praksi odavno je bilo primenjivano da se u voćnjak donose pčelinja društva koja bi posredno potpomagala proces oprašivanja.
Treba istaći da se pri korišćenju pčela za bolju oplodnju voćaka obilnijim nanošenjem polena na žig tučka cvetova pojedinih voćaka, pojavljuje kao problem zaštita pčela od otrovnih hemijskih sredstava koja se koriste radi zaštite voćaka od bolesti i štetočina. Mora se voditi računa da se u fazi cvetanja ne vrše prskanja, odnosno da se pčelama ne dozvoli izletanje, ako su ta prskanja nužna.
Od posebnog značaja je uloga insekata u povećanju prinosa svih sorti koje po svojoj biološkoj prirodi nemaju izraženu sklonost ka većoj rodnosti, kao što je slučaj kod nekih sorti kruške, recimo krasanke i kleržove maslovke. Korišćenje pčela i bumbara naročito je korisno za poboljšanje uslova oplođenja u slučajevima eksplozivnog cvetanja. Ovo cvetanje se dešava kod svih voćnih vrsta kada vladaju visoke dnevne temperature.
Velike prednosti bumbara
U poslednjih nekoliko godina suočeni smo sa činjenicom da u vreme cvetanja većine voćnih vrsta bude prohladno i kišovito vreme, a s obzirom da pčele ne lete na nižim temperaturama, korišćenje bumbara u procesu oprašivanja je postalo nužnost. Kod nas nije ustaljena ova praksa, ali se u razvijenijim voćarskim zemljama ništa ne prepušta slučaju i sve više se koriste bumbari kao oprašivači. U Srbiji se od pre dve godine koriste košnice bumbara zahvaljujući firmi “ HOYA V.S.“ iz Subotice koja je zvanični uvoznik i distributer oprašivača – bumbara kompanije “ KOPPERT „.
Bumbari imaju velike prednosti u odnosu na ostale insekte koji vrše oprašivanje i to:
. oni počinju aktivnosti pri temperaturi od 6 do 8 ºC,
. aktivni su i po kišovitom i oblačnom vremenu,
. zbog svoje veličine i dlakavog tela prenose velike količine polena,
. rade bolje u zaštićenom prostoru.
Oprašivači se unose u plantažu 2–3 dana pre početka cvetanja. Najpotpunije je oprašivanje cvetova na prostoru od 60 do 120 metara daljine. Međutim u 2025. godini bili smo suočeni sa velikim uginućem pčela zbog velike suše u julu i avgustu 2024. godine, nije bilo prirodne ispaše, mnoga pčelinja društva ušla su oslabljena u zimski period. I pored mraza koji smo takođe doživeli u 2025. godini, i nedostatak pčela je uticao na slabu oplodnju i zametanje plodova. Problem više je da mnogi proizvođači nemaju naviku da unose košnice pčela i bumbara u svoje zasade voća, ili unesu jako malo, po jednu košnicu. Još ako u isto vreme cveta i maslačak, onda to predstavlja još veći problem za oprašivanje i oplodnju.
Ističem
POSEBAN JE ZNAČAJ UNOŠENJA BUMBARA U ZASADE KRUŠKE, JER PČELE NERADO POSEĆUJU CVET KRUŠKE ZBOG NJEGOVOG MIRISA.
Nekada se smatralo da je po jednom hektaru potrebno obezbediti 2 do 4 košnice. Ukazujem na veliki problem, a proizvođači ili ne čuju, ili ne reaguju, da se obavezno u zasade moraju unositi pčele i bumbari. Navešću primer ZZ „Agrodunav“ iz Karavukova koja ima najsavremeniji zasad trešnje na oko 30 ha, da oni unose od 10 do 15 košnica po hektaru pčela i 1 košnicu bumbara.
Moja je preporuka da se u zasade jabuke i kruške, ali i ostalih voćnih vrsta, mora uneti najmanje 5 do 6 košnica pčela i jedna košnica bumbara. Nekada je potrebno jedno lepo popodne da se uspešno odradi oprašivanje i oplodnja. Napominjem da je velika uloga i upotreba Auksina na početku cvetanja zbog bržeg prorašćivanja polenove cevčice. Proizvođači, shvatite ovu moju preporuku ozbiljno i ove godine ne ulazite u zasad voća bez pčela i bumbara. U Vojvodini se po košnici plaća od 1.200 do 1.500 dinara.
Svakako da se ubuduće mora više voditi računa o poboljšanju oprašivanja korišćenjem oprašivača kao što su bumbari, solitarne i medonosne pčele kako bi se uticalo na povećanje kvaliteta i broja plodova.
Piše: Prof. dr Zoran Keserović
Foto: Vecteezy
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
