Mart je mesec velikih očekivanja za pčelare. Dani postaju duži, sunce sve češće greje, priroda se polako budi, a čini se da su najteži zimski dani iza njih. Međutim, upravo ovaj period krije jednu od najozbiljnijih i najpodmuklijih opasnosti za pčelinja društva – glad.
Nevidljiva, tiha i često fatalna, glad može desetkovati i naizgled najjača društva, i to u trenutku kada se pčelaru čini da sve ide dobro i da je zima uspešno prebrođena. Ova „martovska glad“ specifičan je fenomen koji zahteva posebnu pažnju i razumevanje.
Fenomen „gladi u izobilju“
U narodnoj mudrosti kaže se da se kokoške broje u jesen, a pčelinja društva – u proleće. Tek u martu pčelar zaista vidi šta je prezimilo zimu, a još važnije: u kakvom je stanju. Ono što je tokom zime bila briga oko toplote i vlage, u martu postaje pitanje hrane, polena i snage. Pčele tada već intenzivno gaje leglo, a to zahteva ogroman energetski i proteinski napor. Temperatura unutar legla mora se održavati konstantnom na oko 35 °C, bez obzira što napolju još uvek mogu biti mrazevi ili nagle promene temperature. Izletnice izlaze na prve prolećne izlete, tražeći nektar i polen, ali često se vraćaju praznih korpica – maslačka još nema u obilju, voće nije procvetalo, a zalihe koje su unete tokom prethodne godine su na izmaku. Svaki sunčani dan podstiče maticu na polaganje jaja, što povećava potrebu za hranom, posebno za belančevinama iz polena.
Upravo tu dolazi do takozvane „gladi u izobilju“. Društvo je puno pčela, matica intenzivno nosi jaja, larve se hrane i rastu, a sve to zahteva ogromne količine meda i perge. Međutim, spoljnih izvora hrane gotovo da nema. Ako pčelar nije na vreme obezbedio dovoljne zalihe hrane prilikom zazimljavanja, ili ako u košnici nema kvalitetne pogače (ili tečnog stimulativnog sirupa, ukoliko vremenske prilike dozvoljavaju da pčele to uzimaju), društvo može jednostavno – stati.
Pčele se, u očajničkom pokušaju da očuvaju toplotu i prehrane leglo, zbiju u gusto klube. Ugušene zahtevima legla, ostaju nepomične, a med koji je možda i dalje prisutan u košnici, ali van njihovog domašaja, postaje nedostupan. Posledice su tragične: gubitak matice usled iscrpljenosti, prekid razvoja legla, ili čak potpuno uginuće celokupne zajednice. Ovo je posebno podmukla glad, jer društvo umire, ne zato što u košnici nema meda, već zato što pčele ne mogu da dođu do njega zbog hladnoće i nemogućnosti da premeštaju hranu.
Greške stižu na naplatu
Još jedan faktor dodatno pogoršava situaciju sa martovskom glađu, to je siromašna jesen. Ukoliko prethodna pčelarska sezona nije donela dovoljno polena i pčele nisu uspele da unesu dovoljne količine perge u ćelije saća, društvo ulazi u zimu sa skrivenim nedostatkom, koji se ne vidi odmah. Bez dovoljno proteina iz polena, zimske pčele, koje su se izlegle u kasnu jesen i čija je uloga da prežive zimu i othrane prvo prolećno leglo, slabe, imunitet im opada, a organizam im se brže troši. Zima, sa svojim mirom i mirovanjem, može delovati bezazleno, ali unutrašnja iscrpljenost pčela dovodi do toga da mart donese slom. Pčele koje su trebale da budu vitalne i spremne za prolećni razvoj, prerano umiru od starosti i nedostatka proteina, ostavljajući društvo bez dovoljno mladih pčela za negu novog legla.
Rešenja za sprečavanje martovske gladi postoje, ali zahtevaju pažnju, proaktivnost i blagovremenu reakciju pčelara. Pre svega, već u februaru, kada se temperature malo popnu, treba izvršiti prvu, brzu proveru prisustva hrane, ne samo količine, već i rasporeda zaliha u košnici. Pogače postavljene direktno iznad legla, na satonoše, olakšavaju pčelama pristup hrani bez potrebe da se pomeraju daleko od legla. Posebnu pažnju treba obratiti na razvoj legla. Ako je matica aktivna, ali spoljnih izvora polena nema, obavezno treba dodati pogaču sa polenom ili kvalitetnim polenovim zamenskim proizvodima. Takođe, preporuka je da se svako slabije društvo, koje se bori sa nedostatkom pčela, spoji sa jačim, vitalnijim društvom. Ovo povećava šanse za opstanak slabijeg društva i omogućava zajedničko preživljavanje i razvoj.
Mart nije mesec kada se samo čeka proleće. To je ključno vreme za očuvanje pčela i preživljavanje zajednica. Greške iz januara i februara, u vidu nedovoljnih zaliha ili loše pripreme, tada dolaze na naplatu. Zato je pažljiv i iskusan pčelar onaj koji rano uoči znake gladi i deluje na vreme, pre nego što bude prekasno. Glad u martu nije samo fizički nedostatak hrane – ona je signal o ukupnom stanju društva, o kvalitetu jesenjih priprema, o snazi zimskih pčela i njihovoj sposobnosti da preguraju najteži, ali i najvažniji deo godine. Ako je društvo preživelo mart u dobrom stanju, biće spremno za glavnu pašu i bagrem. Ako nije, ni najbogatije leto ga ne može povratiti. Zato je mart mesec budnosti i brige za svako pčelinje društvo.
Piše: prof. Dejan Kreculj
