Šumadijski voćar, Aleksandar Glišić iz sela Šume kod Topole, ostao je ove godine bez svojih šljiva iz voćnjaka sa 5000 stabala, pa je odlučio da od ananasa peče meku rakiju. Prvi put se to radi u domaćinstvu Glišića, u kome je on sedma generacija voćara. Sam se sebi čudi i neobično mu je da u sred Šumadije čisti ananas i stavlja u kazan.
Pomalo je to, kaže on, sve ovo parodija, a mnogo više način da pregura lošu godinu, da ne sedi dokon i sve ovo vidi kao način snalaženja. Destilat od ananasa prodaće destilerijama i nada se da će oni biti zainteresovani za ovaj poluproizvod. Čuo je da je ananasovača na ceni i da košta oko 50 evra, a procenjuje da će za litar svog destilata dobiti oko 200 dinara.
– Od mraza, grada i suše stradale su šljive. Samo sam sa jednog hektara čačanske lepotice ubrali smo 500 kilograma. Sa ostalih bilo je sporadičnih plodova na stablima, sa kojih prosečno uberemo oko 50 kilograma. Nije bilo ni kajsija, višanja. Malo je ovde voća pod protivgradnom mrežom ili antifrost zaštitom, koji bi sprečili štetu od ćudi prirode – rezimira Aleksandar Glišić ovu voćarsku godinu.
U dilemi kako da se izvuče od nepogoda obilazio je kvantaške pijace da osmotri ponudu voća. I tamo je pronašao oko 10 tona zrelog, smekšalog ananasa. Pogodio se sa prodavcem za upola cene i kilogram ananasa, koji je stigao sa Kostarike, platio 180 dinara po kilogramu.
– Ananas je dobrog kvaliteta. Ima od 22 do 26 procenata šećera. Očistili smo, izvadili srce, samleli u kašu, stavili kvasce i čekamo da prevri, pa da krenemo u proizvodnju ananasovače po prvi put. Inače se bavim proizvodnjom mekih, baznih rakija i nadam se će destilerije biti zainteresovane za ovu. Osobenost je što mora da bude u inoks ili staklenim sudovima na odležavanju, jer nisu kompatibilne sa hrastovim buradima, kao što je šljivovica – kaže Glišić.
U ovom domaćinstvu prošle godine je proizvedeno ukupno 27.000 litara mekih rakija od domaćeg voća.
– Ove godine imaćemo oko 2000 litara rakije, ali od ananasa. Ali i to je više nego od šljiva ili kajsija. Jer, od toga voća nemamo apsolutno nijedan litar. Sam sebi ne verujem šta radim u centru Šumadije, u svom domaćinstvu, u kome su moja deca osma generacija koja je rođena i živi na ovoj zemlji i od nje. Po zakonu ne mogu kao gazdinstvo da proizvodim ljutu rakiju, već meku kao poluproizvod. Od ovog ljuštenja i mlevenja ananasa iz Kostarike po običaju dobiću najmanji deo kolača kao proizvođač – kaže Glišić i dodaje:
– Niko se ne bavi štetom koju su voćari pretrpeli, niti procenom da li će biti dovoljno hrane, već smo toliko prepušteni da sam dočekao da prerađujem prezreli evropski otpad.
Ovo porodica obrađuje ukupno 30 hektara zemlje. Najveći deo je pod voćem i vinogradima. Godišnje su sa imanja prosečno isporučivali oko 60 vagona voća, žitarica i stoke. Aleksandrov deda Tomislav je svojevremeno od oca i dede nasledio 4 hektara zemlje, ali su naredne generacije upornim radom uspele da ga održe, uvećaju i unaprede.
– Takvo vreme došlo, do kazana ananasovače dolazim kroz moje šljivike. Postoje zapisi iz 1693. i 1702. godine o otkupu grožđa sa ovog imanja. Opstali smo vekovima, valjda ćemo i ovo pregurati, dodaje Aleksandar.
Tekst i foto: Biljana Nenković
