Zasadi malina u Srbiji u fazi su od pojave cvetnih pupoljaka do faze neposredno pred cvetanje, većina cvetova s formiranim krunicama na cvetnoj loži BBCH 57 -59.
Trenutni vremenski uslovi koji se karakterišu čestim padavinama i visokom relativnom valžnošću vazduha, stvaraju visok rizik za infekcije prouzrokovačem ljubičaste pegavosti izdanaka i pupoljaka maline – Didymella applanata. Reč je o gljivi koja je najznačajniji patogen maline u Srbiji, a koja može prourokovati sušenje lastara.
Da bi malinu zaštitili od ovog patogena, stručnjaci Prognozno izveštajne sližbe zaštite bilja proizvođačima preporučuju primenu nekog od fungicida:
- Signum
- Bosco gold
- Luminis (a.m. boskalid+piraklostrobin) u dozi 1,5-1,8 kg/ha.
Sem toga, u zavisnosti od regiona gajenja maline, registrovano je i različito prisustvo štetočina.
Iz Prognozno – izveštajne službe poručuju da ukoliko se registruje prisustvo eriofidne grinje lista maline – Phylocoptes gracillis proizvošači primene neki od akaricida:
-Vertimec 018 EC - Abastate
- Amon 020 EW (a.m. abamektin) u koncentraciji 0,1% ili Uranus (a.m. etoksazol) u koncentraciji 0,05%.
Ako se pregledom zasada registruje prisustvo malinine bube – Byturus tomentosus, malininog cvetojeda – Anthonomus rubi ili lisnih vaši – Aphididae, preporučuje se primena nekog od insekticida: - Karate zeon
- Grom
- Kozak (a.m. lambda-cihalotrin) u dozi 0,2 – 0,3 l/ha.
Iz ove službe još jednom upozoravaju da tokom cvetanja nije dozvoljena primena akaricida i insekticida te da je potrebno preduzeti sve mere zaštite pčela i drugih oprašivača uz primenu uputstva za upotrebu fungicida.
J. Bajšanski
