Pivo, pored alkohola, koji po određenim kliničkim studijama u manjim količinama deluje povoljno na kardiovaskularni sistem, ima i određen sadržaj fitohormona koji potiču iz hmelja i koji imaju antikancerogena svojstva. Jako je dobro zbog silicijuma koji je pogodan za povećanje koštane mase kod žena u starijem dobu, navodi stručnjak za prehrambenu tehnologiju Poljoprivredno stručne službe Kruševac Slađana Cvetković. Pored toga, pivo osvežava, sadrži mikronutrijente, kalcijum, tako da je sa tog aspekta pivo dobro za piće.
Osnovna podela je na svetla i tamna piva. Suštinska razlika je u sirovinama koje se koriste. Za svetlo pivo se koristi svetli slad, a za tamno se praktikuje kombinacija različitih vrsta: svetli, tamni, ali i specijalni karamelni, pečeni.
Popularnost ovog pića je jedan od ključnih razloga što su zanatske mikropivare počele da „niču kao pečurke posle kiše“. Pivo je lako napraviti, kod kuće, od prirodnih sastojaka. Upravo to pivo, bez konzervansa, nepasterizovano, od ječmenog slada, hmelja i kvasca, premašuje sva naša očekivanja. Sve zavisi od toga šta ćemo raditi sa sirovinama i kako ćemo ih sjediniti.
Sirovine koje se koriste u industrijskoj i zanatskoj proizvodnji su manje-više iste. Međutim, zanatska proizvodnja je komplikovanija jer je mnogo teže napraviti pivo uvek istog kvaliteta u malim serijama. U Srbiji su sve popularnija i pšenična piva. Glavna razlika između pšeničnih piva i svih ostalih jeste da se udeo slada zamenjuje pšenicom. Nekada i do 60 odsto bude ova supstanca, ističe Cvetkovićeva.
Kada je u pitanju odnos za kuvanje, on bi bio da na jedan kilogram slada ide 3,6 litara vode. Kuvanje slada se obično sprovodi na 66 stepeni, a posle, kad se procedi, kuva se na temperaturi ključanja. I sve može da bude gotovo za tri, četiri sata. Pomešati slad i kvasac, pa sve to sipati u posudu. Fermentacija traje oko 10 dana. Da dolazi do ovog procesa, najbolje se vidi po pojavi prstenasto naslaganih mehurića, nakon čega se smesa pretvara u kremastu, smeđu masu, koja bi s vremenom trebalo da splasne.
Sledeći korak je da se pokupi pena, nakon toga sledi pretakanje piva čistim crevom. Pretače se samo tečnost iznad guste mase, koja se istaložila na dnu posude. Gusti talog ostaviti u posudi. Predhodno sterilisane flaše napuniti, ali ne do vrha, već ostaviti prazninu od oko 30 mm od grla. U flaše sipati po pola kašičice šećera i sve to ostavite pet dana, da šećer fermentira. Posle ovog postupka, staviti pivo na hladno i tamno mesto da se filtrira. Nakon dve nedelje, pivo je spremno za upotrebu.
Mišljenja su da je kraft pivo kvalitetnije od industrijskog; vrenje kod zanatskog piva traje oko dve nedelje, jer je toliko potrebno da bi pivski kvasac pretvorio šećer u alkohol, dok kod industrijskog – to traje jedan dan.
Bilo svetlo ili tamno, mutno, bistro, ječmeno ili pšenično ukoliko ste ljubitelj piva konzumiranje u umirenim količinama je zdravo. Preporučena dnevna doza piva za pripadnice lepšeg pola je 0,5 a za muškarce jedan litar, naglašava kruševački stučnjak.
Izvor: Agroklub
Foto: Pixabay
