Proizvodnja povrća je isplativa samo kada se biljkama obezbede svi potrebni uslovi, a jedan od prvih je – kvalitetno, plodno zemljište bez insekata koji oštećuju koren gajenih biljaka. Među štetočinama najproždrljivije su larve žičara, a nešto manje i gundelja. Hemijska industrija je proizvela moćno oružje – insekticide, ali oni nisu poželjni u usevima povrća, posebno korenasto-krtolastog, a u proizvodnji po principima organske poljoprivrede čak su i zabranjeni. A šta u takvim povrtnjacima raditi, da li odustati ili se nepesticidnim merama „uhvatiti u koštac“ sa štetočinama. Ovo drugo je mnogo prihvatljivije kako za male, tako i za velike povrtare.
Brojnost štetočina u zemljištu značajno smanjuju i različite agrotehničke mere kao što su plodored i plodosmena useva, vreme i način obrade zemljišta i unošenja organskog đubriva, navodnjavanje i eliminisanje korova. Ovaj put je teži, traži više vremena, doslednosti ali i znanja. Na tom putu prvo valja upoznati štetočine.
Kupusnjače i mahunarke odbijaju žičare
Da bi se agrotehničkim merama brojnost žičara što više smanjila, treba upoznati njihovu biologiju. Oni pripadaju porodici skočibuba i ubrajaju se u najproždrljivije štetočine podzemnih delova biljaka. Ima ih puno vrsta, životni ciklus im je višegodišnji i traje od dve do pet godina. Veći deo provode kao larve u zemljištu. Odrasli imaju izduženo i spljošteno telo dugo desetak centimetara i nisu štetni. Sreću se za vreme skoro čitave vegetacije. Posebno su brojni od maja do kraja jula.
Posle parenja ženke plitko u zemlju polažu jaja iz kojih se za dve do četiri nedelje pile larve. One ceo život provode u zemlji. Kod nekih vrsta to je i četiri godine. Hrane se podzemnim delovima biljaka i prave štete. Slamastožute do crvene su boje, valjkaste, izdužene, prekrivene čvrstim hitinskim omotačem i podsećaju na parče žice, po čemu su dobile ime.
Njihova aktivnost tokom vegetacije u velikoj meri je uslovljena temperaturom i vlagom u zemljištu. Zimi, zbog niskih, i leti zbog visokih temperatura i smrznutog, odnosno suvog površinskog sloja, migriraju u dubinu. Po pravilu, žičari tokom vegetacije imaju dve aktivne faze kada su najbliži površini zemljišta i kada prave najveće štete. U proleće, od sredine aprila do sredine juna, i u jesen, od sredine avgusta do kraja oktobra.
Navodnjavanjem se obezbeđuje i održava relativno vlažan površinski sloj koji odgovara žičarima. U takvim uslovima oni se penju bliže površini gde ih je lakše uništiti.
Plodoredom se sprečava masovno razmnožavanje skočibuba. U njemu treba da su što više zastupljene okopavine, odnosno usevi sa retkim sklopom koji im ne pružaju povoljne uslove za razmnožavanje. Žičare najviše odbijaju kupusnjače i mahunarke zbog materija koje luče korenovi ovih biljaka, a koje su otrovne ne samo za žičare, već i druge štetočine i parazite.
Mehaničkoj obradi zemljišta pripada važna uloga u smanjenju broja žičara. Obradom, posebno rotirajućim oruđima, ometa se razvoj svih stadijuma, od polaganja jaja do pojave odraslih insekata. Pri tome se starije larve i lutke direktno, mehanički oštećuju, dok se mlađe i jaja, pomeraju bliže površini i izlažu nepovoljnim vremenskim uslovima ili postaju plen ptica, drugih insekata i predatora.
U principu, svaka obrada zemljišta tokom vegetacije dobro je došla u zaštiti od ovih štetočina, ali se mora voditi računa da se ne prolazi teškom mehanizacijom, da se zemlja ne sabija. Pri tome valja naglasiti da je mnogo značajnije vreme obrade, nego njena učestalost. Svakako, vreme obrade treba podrediti zahtevima gajenih biljaka u plodoredu, a sinhronizovati ga s aktivnim fazama u životnom ciklusu larvi. Najbolji efekat se postiže obradom u drugoj polovini leta i početkom jeseni.
Dokazano je da u zemljištima bogatijim organskim materijama žičari prave manje štete na gajenim biljkama. Zbog toga, đubrenje parcela stajnjakom može bitno uticati na smanjenje štete. Učinak ove mere umnogome zavisi od kvaliteta i vremena unošenja stajnjaka. Tako je uočeno da, ako se đubri nezgorelim stajnjakom, povećava se napad žičara, dok je na parcelama na koje je iznošen zgoreo stajnjak i to u jesen, brojnost ovih štetočina, a samim tim i visina šteta, manja.
Zakorovljene parcele pružaju mnogo povoljnije uslove za razmnožavanje i razviće skočibuba nego čiste njive. Posebno je važno da parcele budu bez korova u proleće, da bi se oplođenim ženkama skočibuba pružilo što manje pogodnih mesta za odlaganje jaja.
Obavezno „oljuštiti“ strnjiku
Ako se u plodoredu nađu strna žita treba obavezno posle vršidbe strnjiku „oljuštiti“, jer na parcelama pod žitaricama ima najviše žičara. Znajući sklonost žičara prema strnim žitima, na većim povrtnjacima bi po obodima parcele mogle da se poseju trake pšenice. To isto može da se uradi na stazama između leja u manjim baštama. Njihov koren će privući larve i u vreme aktivnih faza žičara dovoljno je da se krajem maja-početkom juna žitarice počupaju, iznesu napolje i spale. Parcela se neće očistiti od ovih štetočina, ali će se smanjiti njihova brojnost.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
